BAZA ZNANJA

Kurs: -- Menadžment ljudskih resursa

Modul: Psihološki aspekti HR menadžmenta i konflikti

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Poslovna etika

Nastanak i razvoj poslovne etike

Poslovna etika razvijala se u skladu sa razvojem društva, zato su se u pojedinim periodima menjali pristupi vezani za oblast poslovne etike. Poslovna etika dobija na značaju devedesetih godina prošlog veka, u periodu ekonomske recesije, u mnogim oblastima poslovanja, periodu jake konkurencije na svetskom tržištu, velikog smanjenja broja zaposlenih, spajanja kompanija, izuzetne mobilnosti radne snage koju čine pripadnici više rasa, oba pola, obrazovaniji pripadnici i slično.

U ovom periodu poslovna etika se susreće sa brojnim društvenim problemima koji su nastali kao posledica globalizacije i ubrzanog razvoja novih tehnologija, koje su bitno ugrozile čovekovo prirodno okruženje i uslove njegovog života. Taj trend se nastavlja i početkom ovog milenijuma, tako da se kao aktuelni problemi poslovne etike u savremenom društvu označavaju globalizacija, informatizacija i ekološka kriza.

U poslovnoj praksi neetičko ponašanje se ne može ni dozvoliti ni nagraditi. U praktičnom poslovnom ponašanju sve više se vodi računa o odgovornosti u svim vrstama i oblicima aktivnosti u biznisu, a poslovna etika postaje naučna disciplina bez koje poslovanje jednostavno ne može uspešno i profitabilno da opstane.

Predmet poslovne etike

Pod poslovnom etikom se podrazumeva:

• obaveza da se posao obavi na odgovarajući način
• odgovornost za njegovo (ne)odobravanje

To znači da se moralno odgovorna osoba obavezuje da obavi posao i da prihvati odgovornost za neuspeh ili grešku. Ta odgovornost može biti lična, kada se krše etičke norme i pojedinac stiče ličnu korist na račun opštih interesa kompanije, a može biti i korporativna društvena odgovornost.

Pod poslovnom etikom se podrazumeva i organizaciona, korporativna kultura, a odnosi se na pravila etičkog ponašanja, osnovne vrednosne sisteme, etičke principe i specifična etička pravila koja kompanija nastoji da primeni.

Pod poslovnom etikom se podrazumevaju i vrednosti moralnog ponašanja, kao i norme etičkog ponašanja pretočene u kodeks profesionalnog ili poslovnog ponašanja, odnosno u poslovni bonton.

Poslovna etika se kao posebna naučna disciplina može odrediti kao skup moralnih normi o ponašanju prema sociokulturnoj i poslovnoj sredini, prema drugim ljudima sa kojima se stupa u poslovni kontakt i prema odlučivanju, dužnostima, obavezama, pravu i odgovornostima, u svim aspektima i sferama poslovanja.

Poslovni moral kao deo poslovne etike

Poslovni moral je skup nepisanih, opštih, moralnih normi i vrednosti koje određuju ponašanje pojedinca u svim poslovnim odnosima i svim vremenima.

Osnovne karakteristike poslovnog morala odnose se na poštovanje ličnosti, uzajamno poštovanje i poverenje, poštovanje različitosti, savladavanje razlika i uvažavanje interesa drugih, zaštitu dostojanstva, odgovornost i dužnost prema drugima, uzajamnu pomoć, držanje obećanja i date reči...

Poslovni moral obavezuje sve učesnike u poslovnim aktivnostima, a najviše menadžere koji bi trebalo da budu moralne ličnosti sa izgrađenim i usvojenim unutrašnjim osećanjem koji se posebno odnosi na moralnu odgovornost. Pored obrazovanja i smisla za upravljanjem, menadžer bi trebalo da ima i izražen smisao za međuljudske odnose, sposobnost da spozna i razume društveno i prirodno okruženje, da poznaje psihologiju ponašanja, mentalitet, etičke standarde i moralne sisteme, sisteme vrednosti, kao i duh vremena.

Etičke norme i pravila profesionalnog ponašanja

Većina naučnika ukazuje na potrebu definisanja univerzalnih moralnih normi i pravila poslovnog ponašanja, koje će sve zemlje i organizacije obavezivati da se prema njima i ponašaju. To je posebno značajno u uslovima globalnog povezivanja celog sveta u kome su izražene velike razlike u ekonomskom, kulturološkom, informacionom, političkom, ekološkom, religioznom i moralnom smislu. Te suprotnosti i različitosti odražavaju se i na oblast poslovanja, pa samim tim i na poslovnu etiku.

Menadžeri u multinacionalnim kompanijama, najčešće školovani u skladu sa moralnim vrednostima i tradicijom svojih zemalja, često imaju dilemu kako pomiriti suprotnosti između svoje zemlje i one u kojoj posluju.

Ričard D. Džordž definiše neka moralna pravila koja se mogu primeniti na ukupno međunarodno poslovanje i sprovodi ih kroz neke osnovne moralne norme.

Prva norma nazvana je moralni minimum i odnosi se na to da se ne nanosi namerno neposredno zlo. Taj moralni minimum moraju svi da poštuju, jer važi za sve ljude, sve korporacije i sve zemlje.

U skladu sa osnovnim pravilima moralnog minimuma u poslovanju postoji i druga norma, prema kojoj multinacionalne kompanije u manje razvijenim zemljama moraju imati u vidu nesumnjive razlike između zemlje koja izvozi i zemlje koja uvozi. Pri tome, aktivnosti multinacionalne kompanije moraju da budu moralno opravdane, odnosno moraju zemlji u koju kompanija izvozi da donesu dobro.

Treća norma se odnosi na poštovanje ljudskih prava radnika i konzumenata, četvrta na unapređenje i razvoj pravednih pozadinskih institucija unutar zemlje, kao i na internacionalnom nivou, dok peta norma zahteva od multinacionalne korporacije da poštuje zakone zemlje domaćina, da poštuje njenu kulturu i lokalne vrednosti, pod uslovom da se ne povređuju ljudska prava ili nameću nemoralni zakoni.

Etičke dileme i nedoumice

Poslovna etika podrazumeva prava, obaveze, dužnosti prema pojedincima, njihovim međusobnim odnosima, prema svim učesnicima u poslovnim odnosima, prema drugim organizacijama sa kojima se posluje, ali i prema društvu u celini.

Etičke dileme i nedoumice sa kojima se menadžeri u svojoj karijeri susreću čine srž svakog menadžerskog posla. Odstupanja od etičkih normi sve su izraženija, a moralne dileme sve češće.

Karakteristična područja u kojima dolazi do najčešćih odstupanja od etičkih normi su: korupcija, industrijske krađe i špijunaža, konflikti interesa, zloupotreba medija, tajni dogovori, prevare i druge pojave vezane za savremeni razvoj društva, kao što su diskriminacija i kulturne različitosti.

Korupcija je veliki problem savremenog sveta. U političkoj i pravnoj teoriji se pod korupcijom uglavnom podrazumeva zloupotreba poverenog javnog ovlašćenja radi sticanja lične koristi, uz sukobe interesa i nepotizam kao prateće pojave. Delatnosti koje su najpodložnije korupciji su javne nabavke, prikupljanje javnih prihoda, imenovanja u sferi vlasti, donacije za političke kampanje i slično. Političari, političke stranke i javni službenici označeni su kao najodgovorniji za ovo evidentno zlo savremenog društva.

Korupcija se može suzbijati na različite načine. Jedan od načina je i podizanje nivoa etičke svesti, definisanje novih moralnih standarda ponašanja i praktična provera čestitosti javnih službi.

Konflikti interesa su veoma česta pojava u poslovnoj praksi. Javljaju se zbog suprotstavljanja ličnih i organizacionih interesa. Da bi se izbegli sukobi interesa, zaposleni bi morali da budu u stanju da razdvoje svoje privatne interese od poslovnih ugovora koje sklapaju, a organizacije moraju da izbegavaju sukobe interesa prilikom davanja roba i usluga.

Konflikt interesa je posebno karakterističan za javne službe. Građani imaju pravo da očekuju da svaki funkcioner vrši svoje funkcije pošteno, na pravičan i nepristrasan način. Zato službenici koji obavljaju javne funkcije, a koji preterano ističu svoje privatne interese, mogu predstavljati pretnju ovom osnovnom pravu i mogu uništiti ugled državnog organa javne službe, što utiče na slabljenje poverenja javnosti.

Značaj korporativne kulture za poslovnu etiku

Pojam korporativne ili organizacione kulture, odnosno kulture organizacije, obuhvata i odnosi se na svaki oblik organizacije, a ne samo na korporaciju kao složenu organizacionu formu u vlasništvu akcionara kojom upravljaju plaćeni menadžeri.

Korporativna kultura podrazumeva specifičan skup zajedničkih verovanja, stavova, vrednosti, osnovnih načela i normi u jednoj kompaniji, koje oblikuju njen identitet i ostvaruju pretpostavke međusobnog delovanja i aktivnosti, kao što određuju i način rada, poslovanja i ponašanja.

Tipične kulture za određene vrste delatnosti su:

• mačo kultura čvrstih ljudi, koja se odnosi na svet individualista, na svet koji prihvata rizike i brzo se uverava u efekte svojih odluka. Ovu vrstu kulture poseduju one organizacije koje se recimo bave berzanskim poslovima, marketingom i reklamom, profesionalnim sportom, poslovima u policiji, hirurgiji i sličnim profesijama;
• kultura teškog rada  i mnogo zabave, koja svoju osnovu nalazi u zabavi, odgovara prodajnoj kulturi i karakteriše one organizacije koje se bave prodajom, kompjuterskom opremom, na primer osiguravajuća društva, organizacije koje se bave prometom nekretnina ili finansijskim uslugama;
• kultura rizika ili investiciona kultura, kod koje je zastupljen visok stepen rizika, pa se povratna informacija o uspehu ili neuspehu čeka godinama. U ovu grupu često spadaju velike organizacije koje su deo sistema i to iz oblasti eksploatacije nafte, putnog, železničkog i vazdušnog saobraćaja, ali u ovu grupu spadaju i banke. Karakteriše ih orijentacija na budućnost,
• kultura postupaka ili administrativna kultura, koju karakteriše veoma nizak stepen rizika. Može se pronaći u upravnim i državnim institucijama, javnim preduzećima, socijalnim ustanovama. Povratne veze u odnosu na rezultate rada su veoma male. Osnovna vrednost je kontinuitet.

Na stvaranje i oblikovanje sopstvene i specifične kulture organizacije utiču i mnogi drugi objektivni postojeći faktori spoljašnjeg okruženja. Posebno je značajan ekonomski sistem u okviru koga kompanija posluje, pogotovo ako je sistem moderan, racionalan, stimulativan, konkurentski orijentisan. Takođe, značajan je i stepen razvijenosti tržišta sa svim obeležjima i karakteristikama tržišne konkurencije.

Međutim, najznačajniji faktor u kreiranju kulture kompanije je lična filozofija i ponašanje rukovodstva, jer od stila rukovođenja i upravljačke strukture zavisi specifičnost korporativne kulture. Rukovodioci su ti koji svojom moći odlučivanja i nametanja obrazaca drugima istovremeno postavljaju modele ponašanja. Zaposleni se tim modelima moraju prilagoditi, ako ne žele da dođu u sukob sa pretpostavljenima. Takođe, na oblikovanje normi ponašanja u kompaniji, pored izvesnih i neizbežnih spoljašnjih faktora, utiču i lične osobine vlasnika ili glavnih menadžera.

U svakoj kompaniji nužno je oblikovati i ostvariti korporativnu kulturu koja će počivati na jasno i precizno definisanim pravilima etike, pravilima koja propisuju osnovne vrednosti sistema, osnovne etičke principe kojih se kompanija mora pridržavati i primenjivati ih.