BAZA ZNANJA

Kurs: -- Menadžment ljudskih resursa

Modul: Motivacija zaposlenih

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Pojam motiva i motivacije

Reči motivi i motivacija potiču iz psihologije i govore o unutrašnjim pokretačkim snagama ljudskog ponašanja. To bi bilo zajedničko i za jedan i za drugi pojam. No, ipak postoje i izvesne razlike između ovih pojmova. Tako se pod pojmom motiva podrazumeva unutrašnji ljudski faktor koji pokreće, usmerava, održava i obustavlja ljudsku aktivnost. Iz ove definicije uočavamo četiri ključna elementa motiva.

 
Tabela 1: Ključni elementi motiva

 
Na svaki od navedenih ključnih elemenata mora se dati određeni odgovor.

Kada kažemo da motivi pokreću ljudsku aktivnost, potrebno je da vidimo koji su to mehanizmi koji tu aktivnost pokreću. U traganju za tim odgovorom moramo poći od unutrašnje ravnoteže bioloških funkcija u ljudskom organizmu. Ta ravnoteža naziva se homeostaza. Svako odstupanje od te ravnoteže manifestuje se na to ponašanje, kao potreba da se ravnoteža uspostavi, a to je moguće kroz određene aktivnosti. Dakle, poremećaj homeostaze je mehanizam koji pokreće čoveka na aktiviranje organizma u cilju uspostavljanja ravnoteže. Tako, na primer: čovek pri radu često oseti glad zbog ubrzanog trošenja kalorija koje su mu potrebne u procesu rada. U cilju zadovoljavanja potreba za hranom aktiviraju se biološki motivi koji tu potrebu na razne načine zadovoljavaju, time dajemo odgovor na drugi element motiva – šta je tu aktivnost usmerilo. Slična je situacija i sa motivom žeđi – čovek koji je žedan obratiće svoju pažnju na vodu, dok će njegove aktivnosti za drugim sadržajima koje ga okružuju biti smanjene. Iz iznesenog sledi da motivi deluju selektivno u pravcu zadovoljenja naših bioloških potreba, u ovom slučaju potrebe za vodom. Time smo došli do odgovora na treći element – motiv je sve ono što održava ljudsku aktivnost. Pošto osoba koja je žedna zadovolji svoje potrebe za vodom, tada ovi motivi prestaju da deluju i uspostavlja se stanje homeostaze, odnosno ravnoteže i time dolazimo do poslednjeg elementa motiva – šta je tu aktivnost obustavilo.

Ovim smo u kraćim crtama osvetlili bitne karakteristike motiva. U uskoj vezi sa motivima je i motivacija i, naravno, motivacija rada. Pod motivacijom podrazumevamo proces svesnog pokretanja i usmeravanja aktivnosti čoveka radi postizanja određenog cilja. Svaki proces motivacije počinje sa određenim potrebama i završava se nakon njihovog zadovoljenja. Međutim, stalno zadovoljavanje potreba može stimulisati čoveka da preterano stiče poverenje u sebe i tada, praktično, motivi dominiraju nad njime i počinju upravljati njime. No, često se dešava i obrnuto – neuspeh u zadovoljavanju motiva može da razočara čoveka, on počinje da gubi poverenje u samog sebe, pasivizira se, postaje nemoćan i na kraju se predaje stihiji.

Pošto je područje motivacije široko, mi ćemo se zadržati na području motivacije za rad. Motivacija za rad je veoma složen i kompleksan pojam kojim se ljudi bave maltene od svog postanka pa sve do današnjeg dana. Međutim, ozbiljnija naučna bavljenja motivacijom počinju sa prvom industrijskom revolucijom (1784. godine), a doživljavaju pravu kulminaciju krajem XX veka. Danas je u poslovnom svetu centralno pitanje interesovanja upravo motivacija za rad, koja predstavlja bitan faktor poslovnog uspeha i konkurentske prednosti organizacije.

    
Tabela 2: Cilj izučavanja motivacije za rad

Iz navedenog cilja jasno proizlazi da su motivacija i menadžment usko povezani i ovi pojmovi se ne mogu odvojiti i posebno posmatrati. Savremeni menadžeri i poslovni ljudi sve više shvataju da je suština njihovog posla "pronaći najbolje ljude, dobro ih motivisati i pustiti da rade svoj posao na način koji njima najviše odgovara".

Postoje brojne i različite definicije motivacije za rad. Sa psihološkog stanovišta, pod motivacijom za rad podrazumevamo unutrašnje faktore koji pokreću, organizuju, usmeravaju i određuju intenzitet i trajanje radne aktivnosti. Sa sociološkog stanovišta, pod motivacijom podrazumevamo sistem postupaka i radnji pojedinaca, odnosno grupe kojim se podstiču, usmeravaju i pojačavaju određena ponašanja radnika – grupe u procesu rada radi ostvarivanja povoljnih radnih efekata. Sa stanovišta menadžmenta, pod motivacijom u radnom procesu podrazumevamo sve ono čime se obezbeđuje da se ljudi ponašaju na poželjan način kojim se postižu ciljevi organizacije i zadovoljavaju potrebe zaposlenih. Na kraju, najkraća i najpraktičnija definicija motivacije za rad se može svesti na sledeću: motivacija za rad je sposobnost menadžera da iz prosečnog saradnika izvuče maksimum.

U osnovi svake motivacije za rad nalaze se određeni motivi. Postoji veliki broj motiva i taj broj je praktično neograničen. Oni se razvrstavaju prema svom karakteru, značaju, intenzitetu i načinu zadovoljenja. Postoje mnogobrojne sistematizacije motiva, a mi ćemo se ograničiti na sistematizaciju prof. Nikole Rota, koji sve motive deli na biološke i socijalne.

Biološki motivi: po pravilu potiču iz potreba održavanja života. Oni su osnovni pokretači ljudskog ponašanja, njima se osigurava život pojedinaca i nastavak ljudske vrste. Ovi motivi su urođeni, fiziološki, i kad njihovo zadovoljenje bude otežano ili sprečavano organizam stupa u akciju u potrazi za stanjem homeostaze. No, kako će oni biti zadovoljeni zavisi od niza društvenih faktora (običajnih, moralnih, materijalnih i drugih). Broj bioloških motiva je ograničen, a najvažniji su: motiv žeđi, gladi, materinski motiv, seksualni motiv...

Socijalni motivi: ovi motivi zasnivaju se na psihološkim potrebama. Obično se ističu dve grupe potreba – potreba za društvom i potreba za priznanjem u društvu. Ovi motivi mogu se zadovoljiti samo u okviru društvene zajednice i u neposrednoj društvenoj interakciji. Zbog njihovog nezadovoljenja nastaje stanje napetosti, frustracije i tenzije. No, u nekim slučajevima socijalni motivi mogu biti toliko intenzivni da se radi njihovog zadovoljenja čovek odriče zadovoljenja vitalnih bioloških motiva (na primer: štrajk glađu do iznemoglosti).