BAZA ZNANJA

Kurs: -- Menadžment ljudskih resursa

Modul: Upravljanje znanjem i coaching

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Pojam i sadržaj menadžmenta znanja

Pojam menadžmenta znanja

Menadžment znanja predstavlja eksplicitno i sistematsko upravljanje najznačajnijim znanjima, kao i sve sa tim povezane procese kreiranja, organizacije, širenja, upotrebe i korišćenja znanja – u cilju ostvarivanja ciljeva poslovanja.

Ovo je samo jedna od brojnih definicija menadžmenta znanja. Sve ove definicije su zasnovane na identifikovanju najznačajnijih aspekata uspešnih programa menadžmenta znanja:

• eksplicitnost – analiza pretpostavki, sastavljanje poznatih činjenica u logičnu celinu
• sistematičnost – ostavljanje nezavršenih stvari neće dovesti do ostvarivanja koristi
• najvažnija znanja – morate se fokusirati na ono što je najvažnije, nemate neograničene resurse na raspolaganju
• procesi – menadžment znanja predstavlja skup aktivnosti sa njihovim sopstvenim alatima i tehnikama

Prilikom definisanja pojma menadžmenta znanja mora se imati na umu činjenica da znanje može biti neizrečeno (u glavama ljudi) i eksplicitno (kodirano i prikazano kao informacija u bazama podataka, dokumentima...). Dobro osmišljen program menadžmenta znanja mora da razmatra procese razvoja i transfera znanja za oba osnovna oblika znanja.

Posebnu pažnju bi trebalo posvetiti poslednjem delu definicije. Ukoliko se aktivnosti menadžmenta znanja ne mogu povezati sa dostizanjem poslovnih ciljeva, sa sigurnošću se može reći da ne postoji ni istinski razvijen sistem menadžmenta znanja.

Osnovni elementi menadžmenta znanja

Najčešći razlog za otpočinjanje programa menadžmenta znanja jeste verovanje da će oni pomoći u boljem deljenju postojećih znanja, odnosno najboljih poslovnih praksi nastalih tokom poslovanja preduzeća. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da postoji još jedan značajan motivator za razvoj sistema menadžmenta znanja – kreiranje i konverzija novih znanja kroz proces inovacije.

Većina programa prenosi vrednosti putem znanja koncentrisanjem na samo neke od ovih sedam elemenata:
 

• znanje o kupcima –  predstavlja najznačajnije znanje u većini organizacija
• znanje o procesima – odnosno primenu najboljih praktičnih znanja prilikom obavljanja osnovnih zadataka
• znanje o proizvodima (uslugama) – bolja rešenja, prilagođena potrebama kupaca
• znanje u ljudima – maksimalno iskorišćavanje umnih kapaciteta, najznačajnijeg resursa kojim svaki pojedinac raspolaže
• organizaciono pamćenje – donošenje zaključaka na osnovu iskustava iz prošlosti i saznanja stečenih u drugim delovima organizacije
• znanje o odnosima – znanja kojima raspolaže svaki od pojedinaca koja predstavljaju osnov uspešne saradnje intelektualni kapital – merenje znanja kojim organizacija i pojedinci raspolažu, upravljanje istim

Praktične primene menadžmenta znanja

U svakodnevnoj primeni menadžmenta znanja susrećemo se sa brojnim praksama i procesima koji se u njemu primenjuju. Najznačajniji od njih su navedeni u sledećoj tabeli:

Tabela 1: Praktične primene menadžmenta znanja

Alati i tehnike menadžmenta znanja

Veliki broj alata, većinom zasnovanih na računarskim sistemima, u značajnoj meri poboljšavaju efikasnost menadžmenta znanja. Među više od 80 kategorija (koje se često međusobno preklapaju) kao najznačajniji alati i tehnike menadžmenta znanja ističu se:

• infrastruktura: intranet, sistemi za upravljanje dokumentacijom, paketi za upravljanje znanjem, sistemi za grupni rad
• razmišljanje: konceptualno mapiranje, alati za razvijanje kreativnosti
• prikupljanje, otkrivanje: mehanizmi za pretraživanje, upozoravanje, prikupljanje podataka, inteligentni agenti
• organizovanje, memorisanje: memorisanje znanja, OLAP, metapodaci, XML
• znanje kao podrška u obavljanju svakodnevnih aktivnosti: odlučivanje zasnovano na slučajevima iz prakse, podrška odlučivanju, simulacija
• specifične aplikacije: CRM, podaci o konkurenciji, baze ekspertskih podataka

Kritični faktori uspeha menadžmenta znanja

Uspeh koncepta menadžmenta znanja, kao što ćemo videti u nastavku modula, zavisi od velikog broja faktora, od kojih se kao najznačajniji i najkritičniji ističu:

• liderstvo znanja - sveobuhvatna vizija značaja znanja koju promovišu najviši nivoi menadžmenta organizacije
• čiste poslovne koristi - traganje za uspehom i razvoj novih mera
• sistematski procesi - uključuju i mapiranje znanja i upravljanje informativnim resursima
• kultura deljenja znanja - timovi koji funkcionišu i izvan granica svojih organizacionih jedinica
• kontinualno učenje - uz pomoć mreža znanja i učenja
• efikasna komunikaciona i informaciona infrastruktura - kolaborativne tehnologije, poput intraneta