BAZA ZNANJA

Kurs: - Informacione i internet tehnologije

Modul: Zaštita i pravo

Autor: Goran Radić, dipl.ing

Naziv jedinice: Zaštita podataka i Backup

U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

•  Zaštitu računara i zaštitu podataka
•  Razloge gubitka podataka i mehanizme zaštite
•  Pojam i vrste Backup-a

Zaštita računara

Kada govorimo o zaštiti računara postoji više načina na koji se ova oblast može posmatrati. Pre svega, potrebno je posvetiti pažnju fizičkom obezbeđenju računara gde se misli na obezbeđenje od neovlašćenog pristupa tom računaru tj. pristupu određenoj prostoriji ili zgradi u kojoj se nalazi računar. Pod tim podrazumevamo i zaštitu od krađe, kao i vandalizma ili sabotaže. Zatim, računar treba obezbediti od raznih fizičkih oštećenja usled požara, poplave, pregrevanja ili električnih udara. Takođe, veoma je važno obezbediti ispravan i nesmetan rad u ekstremnim uslovima kao što su, na primer, visoke temperature. Osim toga, na važnim mestima, npr. u bolnicama, neophodni su i agregati za nezavisno i nesmetano napajanje. I na kraju, vrlo je važno imati i stručno osoblje koje upravlja celim procesom i radi na računarima.

Zaštita podataka

Zaštita podataka je tema koja danas postaje sve značajnija usled sve bržeg tehnološkog razvoja i sve većeg broja faktora koji doprinose većoj potrebi za zaštitom podataka. Nekada je u firmama bilo mnogo manje računara te je i njihova zaštita bila mnogo jednostavnija, dok danas u većim firmama postoji i više stotina računara sa različitim namenama i softverima te je njihova zaštita u mnogome složenija i teža. Sam Internet predstavlja opasnost kako za podatke na Internetu, tako i za upade putem Interneta.

Gubitak podataka

Koji su najčešći uzroci gubitka podataka? Najvećim delom to su greške korisnika, odnosno zaposlenih. Ljudski faktor je gotovo presudan po ovom pitanju, jer su računari ipak mnogo savršeniji i retko sami naprave grešku za razliku od čoveka. Zatim, tu su i virusi, neovlašćen pristup, nestanak napajanja, loš Backup i sl. Na greške koje učini korisnik može se uticati, tj. broj grešaka i gubitak podataka se može smanjiti. To možemo uraditi pre svega povećanjem koncentracije korisnika tako što ćemo praviti pauze svakih 15-tak minuta, zatim boljim radnim navikama kao što su češće pravljenje Backup-a, odnosno rezervnih kopija, i naravno, boljom obučenošću korisnika može se drastično smanjiti broj grešaka. Posebno treba voditi računa o greškama prilikom snimanja podataka, kao i prilikom brisanja i kopiranja, jer su nekada netačni podaci isto što i izgubljeni. Međutim, i ovaj problem se lako prevazilazi pravljenjem kopija, odnosno Backup-ovanjem fajlova i dokumenata.

Napajanje

Na gubitke podataka uzrokovane napajanjem korisnik ne može da utiče, ali može da se zaštiti pravljenjem čestih Backup-ova i rezervnim napajanjem, kao što je UPS. Neki od termina koji su vezani za probleme sa napajanjem su:

• Power failure - predstavlja potpuni gubitak napajanja kompjuterskog sistema na koji korisnik ne može da utiče. Svi podaci koji se u trenutku nestanka napajanja nalaze u radnoj memoriji su izgubljeni. Podaci koji su na hard disku biće sačuvani ukoliko nije došlo do oštećenja samog hard diska, što zavisi od vrste i uzroka nestanka napajanja.
• Power spike - je termin koji označava vrlo kratak porast napona, odnosno prenapon u trajanju par milisekundi i koji može dovesti do oštećenja računara.
• Power surge - je termin koji označava mnogo duži porast napajanja i koji najverovatnije dovodi do oštećenja računara.

Najbolja zaštita od nestanka napajanja i raznih pojava nestabilnog napona je korišćenje UPS-a. Postoji više vrsta UPS uređaja, ali generalno gledano svaki sadrži bateriju koja omogućava rad računara određeno vreme po nestanku napajanja. Svi važniji računari kao što su npr. serveri trebalo bi da poseduju UPS kao zaštitu. Snaga i kvalitet pri izboru UPS-a određuje se prema značaju i snazi računara koji se štiti. Jači UPS uređaji su mnogo skuplji. Prosečni UPS uređaj omogućava korisniku da u slučaju nestanka struje snimi svoje podatke na kojima je u tom trenutku radio i da bez posledica ugasi računar.

Backup

Najbolji način zaštite od gubitka podataka je redovno pravljenje Backup-a. Backup podataka predstavlja pravljenje kopije fajlova, sadržaja hard diska ili dela sadržaja hard diska, na nekim medijima sa kojih se podaci mogu ponovo restaurirati odnosno povratiti. Pre samog Backup-a potrebno je izvršiti određene radnje kao pripremu za Backup. Treba prvo izvršiti izbor medija na kome će se vršiti Backup (npr. DVD, hard disk i sl). Treba izabrati softver iz kojeg će se vršiti Backup i odrediti dinamiku pravljenja Backup-a. Takođe, pre pravljenja samog Backup-a treba podatke proveriti odnosno skenirati na viruse. Nakon izvršenog Backup-a poželjno je proveriti ispravnost Backup-ovanih podataka.

Ono što je još važno je proveriti način imenovanja fajlova jer u nekim varijantama Backup softver neće dopustiti prolaz imena koja nisu Windows kompatibilna. Treba poštovati konvenciju o imenovanju fajlova, i treba izbegavati korišćenje specijalnih znakova kao i ćiriličnih i latiničnih slova u imenima fajlova. Treba i pravilno organizovati podatke na hard disku tj. ne dozvoliti da se više sadržaja povezanih međusobno nalazi razbacano u više različitih foldera na disku.

Mediji za Backup

Backup se može izvršiti na različiti broj medija kao, npr. na isti hard disk, na drugi hard disk uređaj, na neki od deljenih uređaja u mrežama, na CD, DVD ili na Blu-ray. Kako odrediti na koji medij praviti Backup? Izbor zavisi od veličine sadržaja za Backup, važnosti sadržaja Backup-a, brzine formiranja Backup-a, stepena pouzdanosti medija koji se koristi za Backup, kao i vremenskog trajanja Backup-a. Dobar Backup uvek podrazumeva smeštanje na drugi medijum od originalnog, drugim rečima nije poželjno praviti Backup na isti medij na kome su i originalni podaci.

Softver za kreiranje Backup-a

Postoji veliki broj programa koji služe za kreiranje Backup-a, gde je većina u sklopu sistemskih alata kao što je Windows BackUp, ili se može koristiti običan fajl menadžer program, kao što su Windows Explorer ili Commander, koji će omogućiti pravljenje Backup-a običnim kopiranjem.

                                                    Slika 1. Windows BackUp program

Putanja do Windows BackUp programa je Start/Programs/Accessories/SystemTools/Backup. Obično se prilikom podizanja ovog programa otvara Wizard, kao što je prikazani na slici. Wizard zahteva izbor fajlova koji se Backup-uju, izbor medija za Backup, nakon čega je moguće izvršiti Backup. Takođe, postoji mogućnost zadavanja vremenskog intervala u kome će se automatski praviti Backup (npr. svakih 7 dana), što je posebno pogodno za poslovne primene.

Vrste Backup-a

Postoje tri načina pravljenja Backup-a:

• Full Backup je potpuni Backup, odnosno, Backup kompletnog hard diska. Ovo je ujedno i najsigurniji način Backup-a, ali i traje najduže pri čemu je računar neupotrebljiv za vreme pravljenja Backup-a.
• Differential Backup ili parcijalni Backup je Backup samo onih fajlova koji su menjani od trenutka poslednjeg full Backup-a. Priprema ovde može biti veoma složena, ali zato sam Backup zahteva manje vremena. U ovom slučaju Restore tj. vraćanje podataka može biti komplikovano.
• Incremental Backup ili inkrementalni Backup je Backup samo onih fajlova koji su menjani od trenutka bilo kojeg poslednjeg Backup-a. Pod tim se podrazumeva i Full i Differential Backup. Ovo je najkraći Backup, ali je ovde i najsloženije vraćanje podataka (Restore).

Frekvencija kreiranja Backup-a

Od presudnog značaja na učestalost kreiranja Backup-a je važnost podataka koji se čuvaju. To mogu biti razni podaci o finansijskom poslovanju, softverski projekti, podaci u bazama podataka i razna ostala važna dokumenta. Backup je najbolje praviti u jednakim vremenskim razmacima,  recimo dnevno, sedmično, mesečno itd. Na slici je prikazan raspored Backup-a predviđen za petak, kraj radne nedelje.

Slika 2. Raspored Backup-a svakog petka