BAZA ZNANJA

Kurs: - Informacione i internet tehnologije

Modul: ICT i društvo

Autor: Goran Radić, dipl.ing

Naziv jedinice: Uticaj informacionih tehnologija na društvo i pojedinca

U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

•  Informatičko društvo
•  Strategiju razvoja informacionog društva u Republici Srbiji
•  Prioritete
•  Nadležnost Vlade
•  Zakonodavni okvir

Informacione tehnologije i društvo

Informacione tehnologije utiču na svaki segment društva i života i rada pojedinca. Termin “informatičko društvo” (Information Society) predstavlja društvo u kome ekonomski i kulturni život bitno zavisi od informacionih i komunikacionih tehnologija. U Evropi je Ingormaciono društvo proklamovano 1994. godine,  dok je u Srbiji, oktobra 2006. usvojena STRATEGIJA RAZVOJA INFORMACIONOG DRUŠTVA U REPUBLICI SRBIJI.

Pojavom globalne računarske mreže, mogućnost umrežavanja i načina da svi računari na svetu mogu biti povezani i da razmenjuju podatke, utiče na način razmišljanja i življenja ljudi. Internet omogućava da se sve informacije istog momenta distribuiraju drugim ljudima i organizacijama. Smanjuje se mogućnost manipulacije grupama ljudi, ali sa druge strane Internet omogućava povezivanje i lica koja nemaju dobre namere.

Informacione tehnologije i društvo u Srbiji

Zašto je potrebna Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji? Republika Srbija treba da posveti posebnu pažnju informacionim i komunikacionim tehnologijama (IKT) u svim svojim razvojnim strategijama, jer IKT pružaju velike mogućnosti i imaju sveopšti uticaj na nacionalnu privredu i globalnu konkurentnost.

Strategija razvoja informacionog društva (ID) u Republici Srbiji ima ulogu da:

• unapredi stanje u oblasti IKT,
• razjasni uloge, izgradi partnerstvo između privatnog i javnog sektora i olakša učešće svih ključnih aktera, uključujući i nevladine organizacije (NVO),
• usmeri postojeća oskudna sredstva na korišćenje IKT za nacionalne prioritete i pomogne utvrđivanje dinamike dopunskih ulaganja,
• upotpuni uticaj tržišta, promoviše društvene promene, omogući lokalnu inicijativu, osigura zajedničko učenje i omogući širenje uspešnih rešenja,
• ukaže na posebne potrebe i snagu važnih delova IKT industrije za izvoz i konkuretnost privrede,
• preusmeri nacionalni sistem inovacija da zadovolji suštinske i dugoročne tehnološke zahteve, IKT (kao tehnologije opšte namene),
• ukaže na propuste u koordinaciji, istraži mrežne efekte i obezbedi dopunska ulaganja za korišćenje IKT kao infrastrukture koja osposobljava i pruža potrebne usluge.

Razvoj informacionog društva u Evropi

U 1994. i 1995. godini veliki broj država u Evropi je izradio planove i politiku rada za razvoj elektronske komunikacije u svojim društvima. Evropska unija je 2000. godine za države članice odredila razvojne ciljeve nazvane „Lisabonska strategija“. Lisabonska strategija obuhvata ciljeve i strategije čiji je cilj „priprema za tranziciju u privredu i društvo koji su zasnovani na znanju, uz bolju politiku rada za informaciono društvo i istraživanja i razvoj”.
E-Evropa je lansirana decembra 1999. godine kako bi EU osigurala sve koristi od promena koje donosi informaciono društvo. Glavni ciljevi E-Evrope su da svakog građanina, svaki dom i školu, sva preduzeća i administraciju približe digitalnom dobu i omoguće im pristup Internetu.

Da bi se postigli navedeni ciljevi, akcioni plan E-Evropa je postavio skup ključnih akcionih tačaka:

•  širokopojasni pristup,
•  bezbednost,
•  e-uključivanje,
•  e-uprava,
•  e-učenje,
•  e-zdravlje,
•  e-poslovanje.

Širokopojasni pristup omogućava brz pristup Internetu po niskim cenama, prvenstveno preko telefonskih linija (DSL) ili kablova, ali i preko bežične tehnologije (3G mobilnih telefona, Wi-Fi) ili čak preko satelita. Širokopojasni pristup ce biti zagarantovan bilo kojim od navedenih pristupa adekvatnom primenom seta zakona Evropske unije.

Bezbednost znači da se elektronske mreže moraju osigurati od hakera i virusa i moraju biti dovoljno bezbedne da bi se izgradilo poverenje klijenata u elektronsko plaćanje. Pitanje bezbednosti se mora uravnotežiti sa mogućom povredom privatnosti građana.

E-uključivanje znači osigurati da je informaciono društvo dostupno najvećem delu stanovništva, bez obzira na geografske i socijalne razlike.

E-uprava znači približiti državnu upravu građanima i privredi obezbeđivanjem modernih javnih usluga putem Interneta do 2007. uglavnom preko brzih internet priključaka (širokopojasni pristup).

E-učenje znači prilagoditi obrazovni sistem i obučavanje u EU privredi zasnovanoj na znanju i digitalnoj kulturi.

Nadležnosti vlade

Tri osnovne nadležnosti koje vlade širom sveta moraju da uspostave za informaciono društvo su:

•  Vlada kao regulator,
•  Vlada kao pomagač,
•  Vlada kao veliki korisnik IKT.

Vlada kao regulator

Kao nacionalni regulator, Vlada je odgovorna za postavljanje nacionalnih pravila za korišćenje tehnologije. Njih čine, npr:

• pravni okvir koji omogućava da se elektronsko poslovanje promoviše na nacionalnom nivou i održavanje ovog okvira,
• nacionalni standardi koji regulišu privatnost i bezbednost podataka,
• zakoni koji se odnose na zaštitu intelektualne svojine,
• usvajanje standarda o podacima i komunikacijama koji zemlji obezbeđuju internacionalnu kompatibilnost i povezanost, itd. i
• zakoni koji se odnose na pristup izvorima informacija, nacionalnim i internacionalnim, uključujući i Internet.

Vlada kao pomagač

Kao pomagač, Vlada može da stimuliše korišćenje i omogući dostupnost IKT svojim građanima. Ona može da ohrabri razvoj industrije u privatnom sektoru tako što će joj nuditi pomoć i uklanjati prepreke na putu razvoja. Industrija IKT usluga i druge industrije zasnovane na znanju ne zahtevaju velika ulaganja u materijalnu infrastrukturu kao što su fabrike, sirovine, putevi i drugo. Davaoci IKT usluga mogu da se nalaze bilo gde u zemlji ukoliko postoje komunikacioni kapaciteti koji odgovaraju globalnim standardima i visokokvalifikovana i efikasna radna snaga.

Vlada kao veliki korisnik IKT

Kao veliki korisnik IKT, često najveći u zemlji, Vlada mora da teži da koristi IKT kako bi postigla prihvatljive troškove pružanja usluga i informacija koje nudi svojim građanima i efikasno vođenje državne uprave. Kao najveći kupac IKT opreme i usluga, ona takođe može da utiče na tržište i da, na primer, koristi svoju kupovnu moć da pomogne razvoj nacionalne IKT industrije. Ovo može da posluži i kao primer najbolje prakse.

Zakonodavni okvir

Za uspostavljanje informacionog društva „u kome svako može da stvara, koristi i razmenjuje informacije i znanje, omogućavajući time pojedincima, zajednicama i narodima da dostignu svoj puni potencijal u promovisanju održivog razvoja i unaprede kvalitet svog života” (Declaration of Principles, World Summit on the Information Society, International Telecommunication Union, Geneve, 2003), neophodno je stvoriti odgovarajuće zakonsko okruženje.

Kao član Inicijative za elektronsku jugoistočnu Evropu (e-JIE) koja funkcioniše u okviru Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope, Republika Srbija je krajem 2002. godine potpisala Agendu za razvoj informacionog društva u jugoistočnoj Evropi. Neke od stavki su:

• početi sa usvajanjem i primenom zakonodavstva o elektronskoj komunikacionoj infrastukturi i odgovarajućim uslugama u skladu s odgovarajućim uputstvima Evropske unije,
• usvojiti nacrte zakona o elektronskoj trgovini, elektronskim ugovorima i elektronskim potpisima u skladu s odgovarajućim uputstvima Evropske unije (Zakon o e-potpisu usvojen u decembru 2004. godine),
• potpisati, ratifikovati i primeniti Konvenciju Saveta Evrope o kompjuterskom kriminalu (potpisana u aprilu 2005. godine),
• usvojiti i primeniti propise o intelektualnoj svojini vezano za autorska prava, baze podataka, patente, softver i topografiju integrisanih kola u skladu sa odgovarajućim uputstvima Evropske unije;
• usvojiti i primeniti zakone o zaštiti ličnih podataka uključujući zaštitu privatnosti na internetu u skladu sa odgovarajućim uputstvima Evropske unije.

Informacione tehnologije i društvo - Krivični zakonik

Krivični zakonik („Službeni glasnik RS”, broj 85/05) usvojen 29. septembra 2005. godine. Usvajanjem ovog zakona krivično pravna materija je zaokružena i usklađena sa međunarodnim konvencijama. Zakonom su na jednom mestu obuhvaćena sva krivična dela i uveden je veći broj krivičnih dela koje naše zakonodavstvo nije poznavalo. Nova krivična dela, između ostalog, odnose se na kompjuterski kriminal, zaštitu autorskih prava i dr.

Krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka, Glava dvadeset sedma (član 298- 304. Zakona), su:

• oštećenje računarskih podataka i programa,
• računarska sabotaža,
• pravljenje i unošenje računarskih virusa,
• računarska prevara,
• neovlašćeni pristup zaštićenom računaru, računarskoj mreži i elektronskoj obradi podataka,
• sprečavanje i ograničavanje pristupa javnoj računarskoj mreži,
• neovlašćeno korišćenje računara ili računarske mreže.

Krivična dela protiv intelektualne svojine, Glava dvadeset, između ostalih, Zakon predviđa dva krivična dela relevantna za ovu oblast:

• neovlašćeno iskorišćavanje autorskog dela ili predmeta srodnog prava (član 199) i
• neovlašćeno uklanjanje ili menjanje elektronske informacije o autorskom i srodnim pravima (član 200).

Krivična dela protiv sloboda i prava čoveka i građanina, Glava četrnaest, između ostalih, sadrži četiri krivična dela relevantna za ovu oblast:

• povreda tajnosti pisama i drugih pošiljki (član 142) („ko povredi tajnost elektronske pošte ili drugog sredstava za telekomunikaciju, kazniće se novčanom kaznom ili zatvorom do dve godine”),
• neovlašćeno prisluškivanje i snimanje (član 143),
• neovlašćeno fotografisanje (član 144),
• neovlašćeno prikupljanje ličnih podataka (član 146).

Zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa za borbu protiv visokotehnološkog kriminala („Službeni glasnik RS”, broj 61/05), usvojen 15. jula 2005. godine. Ovim zakonom obrazuju se specijalizovani državni organi radi otkrivanja, krivičnog gonjenja i suđenja za:

• krivična dela protiv bezbednosti računarskih podataka određena krivičnim zakonom,
• krivična dela protiv intelektualne svojine, imovine i pravnog saobraćaja kod kojih se kao objekat ili sredstvo izvršenja krivičnog dela javljaju računari, računarske mreže, računarski podaci, kao i njihovi proizvodi u materijalnom ili elektronskom obliku, ako broj primeraka autorskih dela prelazi 500 ili nastala materijalna šteta prelazi iznos od 850.000 dinara.

U Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu ovim zakonom se obrazuje posebno Odeljenje za borbu protiv visokotehnološkog kriminala. U MUP-u se obrazuje Služba za borbu protiv visokotehnološkog kriminala.

Zakon o elektronskom potpisu

Zakonom o elektronskom potpisu („Službeni glasnik RS”, broj 135/04) se uređuje upotreba elektronskog potpisa u pravnim poslovima i drugim pravnim radnjama, kao i prava, obaveze i odgovornosti u vezi sa elektronskim sertifikatima, ako posebnim zakonima nije drukčije određeno.

Odredbe zakona primenjuju se na opštenje organa, opštenje organa i stranaka, dostavljanje i izradu odluke organa u elektronskom obliku u upravnom, sudskom i drugom postupku pred državnim organom ako je zakonom, kojim se uređuje taj postupak, propisana upotreba elektronskog potpisa.

Zakon sadrži odredbe o elektronskom i kvalifikovanom elektronskom potpisu, elektronskim sertifikatima i sertifikacionim telima, pravima, obavezama i odgovornostima korisnika i sertifikacionih tela, odredbe o nadzoru u sprovođenju odredbi zakona i kaznene odredbe.
Prema zakonu, kvalifikovani elektronski potpis, u odnosu na podatke u elektronskom obliku, ima isto pravno dejstvo i dokaznu snagu kao i svojeručni potpis, odnosno svojeručni potpis i pečat, u odnosu na podatke u papirnom obliku.
 
Da bi bio ekvivalentan svojeručnom potpisu, kvalifikovani elektronski potpis mora da zadovolji propisane zakonske uslove.

Zaštita prava intelektualne svojine

Skupština Srbije i Crne Gore je u 2004. godini usvojila pet zakona u ovoj oblasti koji su u skladu sa zakonodavstvom EU, i to:

•  Zakon o patentima („Službeni list Srbije i Crne Gore”, br. 32/04 i 35/04),
•  Zakon o autorskim i srodnim pravima,
•  Zakon o žigovima,
•  Zakon o zaštiti topografija integrisanih kola i
•  Zakon o pravnoj zaštiti dizajna („Službeni list Srbije i Crne Gore”, broj 61/04).

Zaštita intelektualne svojine je uređena Carinskim zakonom („Službeni glasnik RS”, broj 73/03) i Krivičnim zakonikom („Službeni glasnik RS”, br. 85/04 i 88/05).

Vlada je 2003. godine obrazovala Komisiju za borbu protiv piraterije kao radno telo Ministarstva kulture. Krajem 2004. godine Komisija je reorganizovana kako bi uključila predstavnike Ministarstva unutrašnjih poslova, Ministarstva trgovine, turizma i usluga (tržišne inspektore), Uprave carina, Ministarstva pravde i Ministarstva kulture.

Početkom 2005., Vlada je obrazovala Komisiju nadležnu za uništavanje zaplenjenih nosača zvuka, slika i kompjuterskih programa. Ova komisija je u sastavu Ministarstva trgovine, turizma i usluga. Članovi komisije su pored tržišnih inspektora tog ministartsva i predstavnici iz Ministarstva unutrašnjih poslova, Uprave carina, Ministarstva pravde i Ministarstva kulture.

U 2006. godini je usvojen i stupio na snagu Zakon o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine („Službeni glasnik RS”, broj 46/06).