BAZA ZNANJA

Kurs: - Informacione i internet tehnologije

Modul: ICT i društvo

Autor: Goran Radić, dipl.ing

Naziv jedinice: Softverski podržano učenje

U ovoj lekciji ćemo obrađivati:

•  Pojam edukacije i obrazovanja u XXI veku
•  Softversko umesto tradicionalnog učenja
•  Edukativni softver
•  E-learning i njegove prednsoti

Pojam edukacije i obrazovanja u XXI veku

Učenje je konstantan proces i ne završava se školskim obrazovanjem. Svakodnevno obrazovanje i usavršavanje je neminovno (Obrazovanje tokom čitavog života, poglavlje 12, član 96. Zakona o visokom obrazovanju Republike Srbije, 2005). Mnoge uspešne kompanije organizuju konstantne obuke, trening zaposlenih, posete sajmovima i seminarima i dr. Stečene diplome i sertifikati po zastarelim programima sve manje su priznati od poslodavaca na tržištu. Neke kompanije (npr. Microsoft) uslovljavaju svoje sertifikate i licence obnavljanjem polaganja na godišnjem ili nekom drugom nivou, upravo usled promena tehnologije i pojave novih rešenja za koje se traži kompetencija na tržištu.

Tradicionalno učenje

Tradicionalan način držanja nastave uglavnom podrazumeva auditorna predavanja, odnosno prenošenje znanja (nastavnika) širem auditorijumu (učenicima). Ovakav princip potiče još od davne prošlosti kada su se znanja prenosila pričama starih ljudi svojim potomcima. Slušaoci imaju mogućnost ili da pamte informacije iznete tokom predavanja ili da koriste neka priručna sredstva za zapisivanje važnih elemenata tokom samog predavanja da bi kasnije mogli iz tih zabeleški da uče. Učenicima ostaje i da samostalno prelaze knjige i ostalu literaturu radi proširivanja pređenog nastavnog gradiva. Nastavnici takođe mogu da koriste određena pomagala tokom predavanja (npr. tabla i kreda).

Tehnološki podržano učenje

Razvoj novih tehnologija omogućio je i njihovu primenu u obrazovnom procesu. Držanje auditorne nastave i čitanje iz knjiga je danas samo deo nastavnog procesa. Predavanja se izvode preko multimedijalnih pomogala (video bim), učenici koriste edukativni softver za učenje, koriste Online servise za brži pristup materijalima, dok se provera znanja izvodi  preko softvera za testiranje.

Edukativni softver

Edukativni softver može da se posmatra iz dva ugla. Sa jedne strane ga koriste edukatori (nastavnici, predavači, treneri i dr) radi efikasnije pripreme i izvođenja nastave, a sa druge, to je softver namenjen učenicima za lakše savladavanje nastavnog gradiva, brže i interesantnije učenje. Posebno je značajan u predškolskoj i školskoj obuci, jer sadrži mnogo zabavnih elemenata. Ovakvi softveri sadrže puno interaktivnosti, razne slagalice, igrice, testove i kvizove. Zahtevaju rad korisnika do ispunjenja određenog cilja, s tim da korisnik ne mora da prolazi sve lekcije redom, već može da bira i ostvari svoj poredak u kretanju prema cilju.

Odlični edukativni softveri imaju i inteligentna rešenja praćenja napredovanja učenika jer ga vraćaju na elemente koji nisu dobro savladani (npr. posle urađenog testa učenik se na osnovu rezultata i broja ostvarenih poena na pojedinim pitanjima, vraća na oblasti iz kojih su ta pitanja, na dodatno učenje).

Dobar edukativni softver nudi mogućnost učenja kroz različite nivoe. Najmanje tri nivoa mogu da postoje, početni, srednji i napredni. Prema rezultatima testiranja preporučuje se nivo učenja.

Softversko umesto tradicionalno učenje

Ova dva pojma ne treba posmatrati odvojeno, već kao kombinaciju oba pristupa. Softversko učenje treba korisititi kao podrška tradicionalnom pristupu, a ne njenom potpunom isključivanju. Savremena tehnologija treba da koristi kao podrška nastavnom procesu. Njene prednosti treba  iskoristiti u skladu sa sve većim potrebama i mogućnostima korisnika, gde se danas prostor i vreme pojavljuju kao ograničavajući faktori. Učenje u učionicama (Classroom Learning) takođe treba osavremeniti i učiniti interesantnijim kroz radionice i studije slučaja (Case Study).

E-learning

E-learning je učenje podržano i obezbeđeno putem ICT (Information and Communications Technology). E-learning predstavlja izvođenje treninga, učenja ili edukativnog programa elektronskim putem. Zasniva se na korišćenju savremene računarske i komunikacione tehnologije, prilagođenosti učenja potrebama pojedinca i interaktivnosti. Najčešće se primenjuje u Distance Learning platformama. Objedinjuje veliki skup aplikacija i procesa kao što su Web-based Learning, Computer-based Learning, Virtual Classrooms, Digital Collaboration. Podrazumeva isporuku sadržaja putem Interneta, audio i video traka, optičkih medija, satelitskim putem, Iinteraktivne TV, digitalne TV, mobilne tehnologije, PDA uređaja i dr.

Prvi koraci napravljeni su 1980. godine sa početkom Computer Based Training-a. E-learning danas je mnogo širi pojam, jer je trening, obuka i učenje putem tehnologija koje podržavaju interaktivnost, mnogo više nego što nudi jedan računar. Koriste se savremene komunikacione tehnologije, e-mail, čet, disukusione grupe i dr. Isporuka sadržaja u realnom vremenu i direktni prenosi omogućeni su razvojem širokopojasnog Interneta.

Prednosti e-learninga

Omogućava se studentima kvalitetno učestovanje u nastavi i kada to pitanje udaljenosti, rasporeda i sličnih okolnosti praktično čine nemogućim. Široka dostupnost istovremeno omogućava i istovremeno učestvovanje velikog broja studenata. e-učionica otvorena je 24 sata dnevno, što omogućava najefikasnije moguće iskorišćavanje vremena. Studenti sami biraju kada će i kako pristupiti e-učenju budući da imaju stalan pristup materijalima i nastavi.

E-učenje putem Interneta omogućava posebno dinamičnu interakciju između instruktora i studenata kao i studenata međusobno. Svaki pojedinac doprinosi nastavi pokretanjem, odnosno učestvovanjem u raspravama koje se tiču dotične teme. U sklopu sistema lako je omogućena integracija i pristup drugim izvorima bitnim za gradivo koje se obrađuje.

Prema istraživanjima razvijenih zemalja u kojima se obrazovanje na daljinu koristi u poslednjoj deceniji XX veka uočene su prednosti u odnosu na tradicionalnu nastavu koje se ogledaju u sledećem:

• Nastava se individualizuje stvarajući mogućnost studentu da napreduje tempom koji odgovara njegovim psihološkim i perceptivnim sposobnostima, predznanjima iz određene oblasti.
• U kombinaciji sa drugim elektronskim izvorima informacija (elektronske enciklopedije, časopisi, biblioteke i WWW) obezbeđuje se istraživanje najaktuelnijih sadržaja u skladu sa sopstvenim interesovanjima.
• Stalnom ili povremenom interakcijom sa izvorima informacija povećava se aktivnost studenta i razvija kritičko mišljenje, te sposobnosti analiziranja i zaključivanja.
• Interakcija se uspostavlja ne samo sa nastavnicima nego i sa studentima iz drugih škola, čime se razmenjuju znanja i iskustva, te ujednačava nivo znanja u različitim školama.
• Na obrazovnim institucijama u kojima nema dovoljno nastavnika iz svih predmeta, obezbeđuje se da umesto ljudi putuju informacije čime se značajno smanjuju troškovi.
• Obrazovni softver koji prati obrazovanje na daljinu projektovan je tako da obezbeđuje povremenu evaluaciju znanja u fazi učenja, tako da se pored vrednovanja znanja u interakciji sa nastavnikom ili sa drugim studentima vrši samovrednovanje korišćenjem obrazovnog softvera.
• Obezbeđuje se angažovanje najboljih stručnjaka iz određene oblasti čime se kvalitet nastave podiže na viši nivo.
• Na fakultetima i u školama koji imaju praksu u školama, medicinskim centrima, fabrikama i drugim institucijama, omogućava se praćenje i kritičko preispitivanje prakse. To nastavu čini efikasnijom
• Obrazovanje na daljinu, svakako, predstavlja značajnu inovaciju koja u kombinaciji sa tradicionalnim obrazovanjem doprinosti poboljšanju kvaliteta edukacije.

E-learning je idealno rešenje, koje ima mnoštvo pozitivnih elemenata i za organizatore i za studente. Pozitivni elementi sa stanovišta studenata su sledeći:

• smanjenje troškova stanarine i ostalih troškova vezanih za boravak u mestu održavanja studija,
• mogućnost izbora škole van fizičkih granica matične zemlje,
• mogućnosti da radi za vreme studiranja nezavisno od mesta održavanja studija,
• samoorganizovanje vremena za učenje (visoka motivacija, planiranje vremena i sposobnost za analizu i sintezu sadržaja koji se uči),
• studenti su svi oni koji žele da usvoje nova znanja i da napreduju u karijeri,
• smanjenje prostornih i vremenskih ograničenja,
• kod učenja na daljinu ne gubi se vreme u putu do škole,
• pored sticanja informacija o onome što uče, studenti rade sa različitim tehnologijama čime usvajaju dodatna znanja i veštine o njihovom korišćenju,
• studenti gradivo savladavaju određujući sopstveni tempo učenja što im je omogućeno u vreme koje im odgovara tokom 24 časa dnevno svih sedam dana u nedelji; pored toga što određuju vlastiti tempo, u mogućnosti su i da odaberu način učenja određujući stepen interakcije sa nastavnikom i ostalim studentima - tako se menjaju navike i studenta i nastavnika,
• e-learning omogućava stalno učenje i profesionalno usavršavanje.