BAZA ZNANJA

Kurs: Softverski dizajn

Modul: Dizajn korisničkog interfejsa

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Prezentacija informacija korisniku

U ovoj lekciji obrađivaćemo:

• Prikaz informacija korisniku
• Faktori koji utiču na prikaz informacija
• Kada se primenjuje grafička, a kada tekstualna forma prezentacije informacija
• Saveti za korišćenje boja

Prezentovanje informacije se bavi prikazom informacija korisnicima sistema. Informacije mogu biti predstavljene direktno (npr. tekst u programu za obradu teksta) ili putem transformacije u neku vrstu predstave (npr. u nekom grafičkim obliku). Model-View-Controller je prikazan na sledećoj slici i predstavlja pristup koji podržava više mogućnosti za prezentaciju podataka.

Slika 1. Prezentovanje informacija

Slika 2. Model view controller

Statičke informacije - One su inicalizovane na početku sesije i ne menjaju se tokom njenog trajanja. Mogu biti numeričke i tekstualne.

Dinamičke informacije - Menjaju se tokom sesije i te promene moraju biti praćene od strane korisnika sistema. Takodje, mogu biti numeričke i tekstualne.

Faktori koji utiču na prikaz informacija

Prikaz informacija zavisi od toga koliko brzo se menjaju informacije i koliki nivo preciznosti je potrebno obezbediti korisniku. Takođe, važno je koliko često je potrebno osvežavati prikazane informacije i mora li se promena odmah videti. Korisnik nekada mora preduzeti odgovarajuće akcije kao odgovor na promene. Informacija se može prikazati u tekstulanoj, numeričkoj ili grafičkoj formi.

Na sledećoj slici je prikazan alternativan način prikaza informacija:

Slika 3.  Alternativan način prezentacije informacija

Analogna ili digitalna prezentacija

Često se postavlja i pitanje da li je bolje primeniti analognu ili digitalnu prezentaciju informacije.

Digitalna prezentacija - Kompaktna, zauzima malo prostora na ekranu. Obezbeđuje precizne podatke za prikaz i komunikaciju.

Analogna prezentacija - Lakše je na prvi pogled dobiti utisak o vrednosti podatka. Moguće je prikazati relativne vrednosti. Takodje, lakše je videti neočekivane vrednosti podataka.

Na sledećoj slici su prikazane različite metode prezentacije informacije:

Slika 4. Razne metode prezentacije

Vizuelizacija podataka

Vizuelizacija se odnosi na tehnike prikazivanja velike količine podataka. Vizualizacija može otkriti odnos između entiteta i trendova u podacima.

Moguće vizuelizacije podataka su:

• Informacije o vremenu (vremenska prognoza) prikupljene iz više izvora
• Stanje telefonske mreža kao povezan skup čvorova
• Hemijska toplana koja prikazuje pritiske i temperature u povezanom skupu rezervoara i cevi
• Model molekula prikazan u 3 dimenzije
• Web stranica prikazana kao hiperboličko stablo

Prikazivanje boja

Boje dodaju jednu dodatnu dimenziju interfejsu i tako pomažu korisnicima da razumeju kompleksnu strukturu informacija. Boja se može iskoristiti da označi značaj informacije.

Uobičajene greške prilikom korišćena boja pri dizajnu korisničkog intefejsa uključuju:

• Korišćenje boja za prenos značenja
• Preterano korišćenje boja na ekranu

Saveti za korišćenje boja

Važno je ograničiti broj boja koje se koriste i biti konzervativan u njihovoj upotrebi.  Potrebno je koristiti promenu boje za pokazivanje promene statusa sistema. Zatim, koristiti boje kako bi se podržao zadatak koji korisnici pokušavaju izvesti. Koristiti bojenje na promišljen i dosledan način. Takođe, potrebno je biti oprezan prilikom sparivanja boja.

Poruke greške

Dizajn poruka koje govore o greškama je jako važan. Oskudne poruke o greškama softvera mogu da znače da korisnik radije odbija nego sto prihvata sistem. Poruke bi trebale biti kulturne, koncizne, dosledne i konstruktivne. Iskustva korisnika su ključni faktor u određivanju dizajna poruke.

Faktori koji utiču na dizajn poruka dati su u sledećoj tabeli:

Tabela 1. Faktori koji utiču na dizajn pisanja poruka

Na slici je prikazan primer gde medicinska sestra pogrešno kuca slova u imenu pacijenta čiji dosije želi da dobije na uviđaj, a zatim na sledećoj slici primere dobre i loše dizajnirane poruke kao odgovor na pogrešan unos poruke. Prvi odgovor je više sistemski orijentisan, error 27 (korisnika ne zanima da li je 27, 72, 277 i sl.), dok drugi daje jasno objašnjenje, sa ponovno prikazanim otkucanim imenom (koje ne postoji u bazi) i što je još važnije, sa jasno ponuđenim opcijama za otklanjanje greške (pogledajte listu svih pacijenata, ponovni unos, pomoć i sl.).

Slika 5.  Primer poruke nakon koje može nastati greška

Slika 6. Primer dobrog i lošeg dizajna poruke kao odgovor na pogrešan unos imena

Reference:

1. Ian Sommerville, Software Engineering, 7th Edition, Chapter 16, 2004