BAZA ZNANJA

Kurs: - Osnovi ekonomije

Modul: Makroekonomija

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Pojam makroekonomije

Mikro i makroekonomija

Ekonomija kao teorijska nauka proučava najrazličitije ekonomske fenomene - od proizvodnje i potrošnje seoskog domaćinstva koje se bavi zemljoradnjom do proizvodnje i potrošnje na nivou čitavih država. Izučavanje pojedinačnih ekonomskih pojava, veličina i odnosa vezanih za aktivnost pojedinaca i preduzeća kao individualnih proizvođača i potrošača predstavlja predmet mikroekonomije. Mikroekonomija se, prema tome, bavi problemima vezanim za funkcionisanje i organizaciju preduzeća, strukturu i veličinu troškova proizvodnje itd.

S druge strane, ekonomija se bavi i ukupnim privrednim veličinama - veličinama na nivou čitavih zemalja pa i grupa zemalja (ekonomija, na primer, proučava i ekonomske probleme Evropske unije). Kada se ekonomija bavi problemima društvene privrede kao celine gde se varijable ekonomskog sistema svode na relativno mali broj agregatnih, globalnih veličina, tada govorimo o makroekonomiji.

Definicija: Makroekonomija predstavlja oblast ekonomske nauke koja se bavi ukupnim ekonomskim kretanjima na nivou privrede kao celine, kao i njenim odnosima sa inostranstvom, proučavajući pojave kao što je društvena reprodukcija, privredni rast, ukupne investicije, privredna ravnoteža, zaposlenost, inflacija, stabilizacija, platni bilans i tako dalje.

Istorijski posmatrano, makroekonomija dobija punu afirmaciju sa pojavom Marksovog ekonomskog učenja, a u građanskoj ekonomiji posle Velike ekonomske krize 1929-33. kada se sa svojim teorijskim sistemom javlja Džon Majnard Kejns.

Agregatna ponuda i agregatna tražnja

Kao što se mikroekonomija bavi individualnom potrošnjom i problemima proizvodnje na nivou preduzeća tako makroekonomija u centar svog proučavanja stavlja probleme agregatne tražnje i agregatne ponude.

Agregatna tražnja predstavlja sumu individualnih tražnji pri čemu treba imati u vidu da se odnos tražnje za određenom vrstom robe i njene cene na različite načine ispoljava na individualnom i na agregatnom nivou. Ako se posmatra na tržištu na kome postoji veliki broj individualnih tražnji koje su međusobno približno jednake, individualna tražnja po pravilu ima zanemarljivo mali uticaj na cenu. Agregatna tražnja, naprotiv, utiče na visinu cene na taj način što pri konstantnoj ponudi porast agregatne tražnje dovodi do rasta cene. Važi i obrnuto - pad agregatne tražnje dovodi do pada cena na tržištu.

Dok individualna tražnja zavisi od visine dohotka i preferencija individualnog potrošača, agregatna tražnja zavisi od veličine društvenog proizvoda i njegove raspodele, kao i od niza drugih faktora (natalitet, sklonost ka štednji i sklonost ka potrošnji i sl.). Makroekonomski posmatrano, agregatna tražnja koja se obeležava sa AD sastoji se iz četiri dela - potrošnje (P), investicija (I), državne potrošnje (G) i neto izvoza (E - M - predstavlja izvoz umanjen za iznos uvoza).

Y = P + I + G + (E - M)

Sa Y je u jednačini obeležena agregatna ponuda (AS) odnosno raspoloživi društveni proizvod čitave privrede kao vrednosni izraz svih dobara i usluga proizvedenih u jednoj zemlji u određenom periodu (najčešće godinu dana). Prethodna jednačina nam pokazuje da se celokupan društveni proizvod raspodeljuje na potrošnju domaćinstava (finalnu potrošnju), investicije preduzeća koja posluju u privredi, državnu robnu potrošnju (potrošnju za državne potrebe), da se određena količina dobara izvozi u inostranstvo što se prebija sa ostvarenim uvozom iz inostranstva. Prema tome, društveni proizvod (leva strana jednačine) predstavlja količinu dobara koja se nudi na domaćem tržištu, a desna strana jednačine pokazuje na koji način se ta dobra koriste.

Kriva agregatne tražnje pokazuje ukupnu veličinu izdataka pri različitim nivoima cena kada se ostali uslovi ne menjaju i ona ima negativan nagib što znači da će sa porastom cena agregatna tražnja opadati dok će sa opadanjem cena rasti.

Slika 1: Kriva agregatne tražnje

Na agregatnu tražnju utiču mnogobrojni faktori kao što su opšti nivo cena i kamatna stopa. Sa porastom agregatne tražnje kriva agregatne tražnje AD kriva se pomera udesno, a sa padom agregatne tražnje ulevo.

Agregatna ponuda predstavlja sumu svih dobara i usluga koju su preduzeća u okviru jedne privrede spremna da ponude u toku određenog vremenskog perioda (najčešće se uzima jedna kalendarska godina). Kriva agregatne ponude se obeležava sa AS i izražava odnos između opšteg nivoa cena i agregatne ponude dobara i usluga u jednoj privredi. Pozitivno je orijentisana što znači da se agregatna ponuda povećava sa rastom, a opada sa padom opšteg nivoa cena.

Slika 2: Kriva agregatne ponude

U slučaju rasta agregatne ponude, AS kriva se pomera udesno, a u slučaju pada agregatne ponude kriva se pomera ulevo. Makroekonomska ravnoteža se uspostavlja u tački u kojoj se seku kriva agregatne tražnje AD i kriva agregatne ponude AS.

Slika 3: Ravnoteža na tržištu

Zadatak makroekonomije je da proučava faktore koji utiču na agregatnu tražnju i ponudu kao i različite instrumente putem kojih kreatori ekonomske politike mogu uticati na njih. Cilj tih proučavanja jeste iznalaženje načina da se kroz uticaj na agregatnu tražnju i agregatnu ponudu omogući stvaranje povoljnijih uslova za privredni rast i razvoj. Takođe, u periodima kriza kroz uticaj na ove dve veličine ekonomska politika može obezbediti ublažavanje negativnih posledica i stvaranje uslova za oporavak privrede.

Novac i funkcije novca

Na određenom stupnju razvitka civilizacije zajedno sa razvitkom robne proizvodnje pojavljuje se novac kao sredstvo koje je olakšavalo i pojednostavljivalo proces razmene. Kroz istoriju novac se pojavljivao u različitim oblicima (plemeniti metali, metalni novac, papirni novac, kreditni novac i, u skoroj prošlosti, elektronski novac), a njegova priroda je od strane teoretičara takođe shvatana na različite načine. Jedno od preovlađujućih mišljenja o prirodi novca je da je novac roba, ali specifična vrsta robe, koja je na određenom stupnju razvitka ljudskog društva stekla funkciju opšteg ekvivalenta i postala opšte sredstvo razmene.

Definicija: Novac predstavlja specifičnu vrstu robe koja izražava vrednost svih drugih roba.

Novac u privrednom sistemu obavlja nekoliko veoma važnih funkcija:

• novac je mera vrednosti - vrednost svake robe se može izraziti u novcu;
• novac je sredstvo razmene - novac se može razmeniti za bilo koju robu jer se vrednost svih roba izražava u količini novca;
• novac kao sredstvo plaćanja - sa pojavom novca ljudi više ne moraju da istovremeno vrše i prodaju i kupovinu; oni sada za svoja dobra dobijaju novac koji mogu zadržati dok se ne ukaže potreba da njime kupe druga dobra;
• novac kao blago - u savremenim uslovima prodaja robe ne mora da bude istovremeno praćena kupovinom neke druge robe; novac se može povlačiti iz prometa, štedeti, akumulirati i tezaurisati iz različitih razloga; na taj način novac ima funkciju sredstva za zgrtanje blaga;
• svetski novac - svaka zemlja je manje ili više uključena u svetsku privredu; da bi se u okviru svetske privrede mogla vršiti razmena potrebno je da postoji novac koji će biti bez nacionalnih obeležja i koji će imati istu vrednost za sve učesnike u svetskoj trgovini; u nedostatku neke svetske valute novac nekih od najrazvijenijih zemalja preuzima ulogu svetskog novca - takve valute su evro, dolar, švajcarski franak itd; da bi se te valute mogle međusobno razmenjivati potrebno je da postoji njihova međusobna konvertibilnost odnosno razmenjivost; konvertibilnost je određena međusobnim paritetom valute odnosno odnosom njihovih vrednosti.

Jedan od najznačajnijih problema kojima se bavila ekonomska teorija u poslednjih pedesetak i više godina je količina novca u opticaju. Potrebno je da kreatori ekonomske politike balansiraju između dva cilja - obezbeđenje dovoljne količine novca u opticaju za neometano obavljanje privrednih aktivnosti sa jedne, i ograničavanje količine novca kako bi se predupredila inflacija, sa druge strane.