Kurs: - Informacione i internet tehnologije
Modul: Hardver
Autor: Goran Radić, dipl.ing
Naziv jedinice: Pojam informacionih tehnologija
Materijali vezani uz ovu lekciju:
-
Test pojam informacionih tehnologija -
Pojam informacionih tehnologija (PDF dokument)
U ovoj lekciji ćemo obrađivati:
Šta je informacija?
Pojam informacija predstavlja stimulans koji ima neko značenje za nekoga ko prima tu informaciju. Informacija pohranjena u računaru predstavlja podatak. Nakon procesiranja, formatiranja ili obrade druge vrste i štampanja, izlazni podatak ponovo postaje informacija. Kada se informacija uobliči i koristi za razumevanje i shvatanje nekih radnji, ona predstavlja znanje.
Informacija je mera neizvesnosti: što je manje očekivana, količina informacije je veća. Informacija danas je osnova za donošenje odluka, ima svoju cenu i važan je resurs.
Informatičko doba, 80-tih godina prošlog veka, kada su informacije počele brzo da se prenose, javlja se posle industrijskog doba, a nasleđuje ga ekonomija znanja. Razvoj informacionog (informatičkog) društva sve je značajnije, a 05.10.2006. usvojena je i Strategija razvoja informacionog društva u Republici Srbiji.
U vojskama širom sveta, posebno u SAD, insistira se na informacionoj superiornosti, sposobnosti da se prikupljaju, kontrolišu, koriste i brane informacije, a istovremeno onemogući protivniku da uradi isto.
Svedoci smo raznih informacionih ratova i informacionih operacija, akcija koje se preduzimaju da se utiče na informacije i informacioni sistem protivnika, uz istovremenu odbranu svojih.
Šta su informacione tehnologije?
Naučna disciplina koja se javlja krajem prošlog veka, sa prelaskom društva iz industrijskog u informatičko doba. Izuzetno se brzo razvija i širi njena upotreba, sa neprekidnim pojavljivanjem novih tehnologija. Ima ogroman uticaj na ljudsko društvo u svim aspektima.
Teško je dati egzaktnu definiciju informacionih tehnologija, ali možemo reći da termin informacione tehnologije obuhvata sve oblike tehnologija koja se koristi za kreiranje, čuvanje i razmenu informacija u različitim vidovima (poslovni podaci, govor, zvuk, slike, multimedija i dr).
Information Technology Association of America (ITAA) definiše IT kao: “Proučavanje, projektovanje, razvoj, primenu, podršku ili upravljanje informacionim sistemima zasnovanim na računarima, posebno softverskih aplikacija i računarskog hardvera." (http://en.wikipedia.org/wiki/Information_technology).
Čime se bave informacione tehnologije?
Informacione tehnologije se bave upotrebom elektronskih računara i softvera za bezbednu konverziju, skladištenje, zaštitu, obradu, prenos i pretraživanje informacija.
Konverzija podataka podrazumeva pretvaranje računarskih podataka iz jednog u drugi oblik, na primer, pretvaranje tekst fajla iz jednog u drugi kodni oblik. Skladištenje informacija (podataka) predstavlja smeštaje podataka na određeni medijum radi pamćenja i/ili obrade.
Zaštita podataka podrazumeva sredstva za zaštitu podataka od oštećenja i kontrolu njihovom pristupu. Obrada podataka je bilo koji računarski proces kojim se konvertuju (pretvaraju) podaci u informacije ili znanje. Prenos podataka se često vrši sa jednog mesta na drugo. Pretraživanje informacija danas je sve zastupljenije, olakšava pristup željenim informacijama i obuhvata pretraživanje informacija u dokumentima, traženje dokumenata, pretraživanje u bazama podataka, na veb-u, itd…
Šta su informacione i komunikacione tehnologije?
U poslednje vreme se termin IT proširuje da se naglasi upotreba komunikacija, posebno elektronskih. Informacione i komunikacione tehnologije (Information and communications technologies – ICTs) obuhvataju tehnologije kao što su stoni i prenosni (desktop i laptop) računari, softver, periferni uređaji i uređaji za povezivanje na Internet koji su namenjeni za obradu informacija i komunikaciju.
Veoma je široka, složena i dinamična oblast. Zahteva neprekidno praćenje novina i stalno učenje tokom celog života (Lifelong learning), odnosno profesionalno usavršavanje.
Kraći pregled važnih datuma u istoriji računarstva:
Neki od značajnijih istorijskih datuma vezanih za razvoj računarstva dati su u nastavku teksta.
1871. godina: Čarls Bebidž u Londonu kreira prvu vrstu računara koji koristi bušenu karticu.
1890. godina: Herman Holorit u SAD je kreirao vrstu računara sa zvučnim karticama koji se u to vreme koristio za praćenje rezultata izbora u Americi. Ta kompanija, interesantan je podatak, kasnije postaje IBM.
1939. godina: ABC (Atanasoff-Berry Computer), prvi digitalni elektronski računar, vakumske cevi, rešavao sisteme linearnih jednačina.
1943. godina: ENIAC (Electronic Numerical Integrator and Computer), prvi digitalni elektronski računar opšte namene (završen 1946), vakumske cevi (17468). Težak 27 tona, koristio se u vojne svrhe.
1949. godina: Konstruisan je Electronic Delay Storage Automatic Calculator (EDSAC) na Univerzitetu Kembridž. Bio je prvi računar sa uskadištenim programom u RAM-u.

Slika 1. EDSAC, University of Cambridge, UK, 1949.
1975. godina: Izašao je prvi PC računar MITS Altair 8800 koji je koristio procesor 8080.
1976. godina: Pojavio se prvi 5.25 Floppy drive. Takođe, ta godina je interesantna po tome što se pojavio prvi Word Processing program. Zvao se Electric Pencil, preteča današnjeg Word-a.
1978. godina: Pojavio se prvi Spreadsheet program, zvao se VisiCalc, preteča današnjeg Excel-a. Pojava procesora 8086, koji je imao za to vreme fantastičnih 29 hiljada tranzistora.
1979. godina: Pojava prvog programa za rad sa bazama podataka. Zvao se Vulkan. Iste godine izašao je prvi 300 bps modem.
1980. godina: Pojava prvog Commodore računara, Commodore 64, a potom i Commodore 128. Izašao je model Apple III koji je koristio 192KB RAM memorije, koristio je Floppy drive i imao je hard disk od 5 MB memorije. Iste godine oko million PC računara već postoji u SAD.
1981. godina: Prvi portabilni računar veličine kofera, veliki 5.25 Floppy drive, imao je display od 5 inča i cenu od 2000 dolara. Izašao prvi laptop računar.
12.08.1981. godine: Jedan od najznačajnijih datuma u istoriji razvoja računara jer je IBM izbacio prvi PC računar, koji najviše odgovara onom što danas zovemo PC računar. Taj IBM-ov PC je sadržao CPU, RAM memoriju, Floppy drive, imao je dodatne slotove, koristio je određeni operativni sistem i imao je mogućnost priključka ostalih komponenti. Koristio je CPU 8088, imao 64 KB RAM-a, Floppy formata 5.25, imao je čak 5 dodatnih slotova, koristio je operativni sistem PC DOS koji je kasnije prerastao u MS DOS i imao je mogućnost priključka matričnih štampača i monitora.

Slika 2. IBM PC model 5150 iz 1981. godine
1983. godine: Već postoji 10 miliona PC računara u SAD. Apple izbacuje računar koji je imao grafički interfejs i koristio miša. Zvao se Lisa PC. Cena mu je bila negde oko 10 hiljada dolara.
1984. godina: Apple je izbacio svoj Macintosh sa cenom od pristupačnih 2500 dolara. Takođe, ove godine se pojavila prva verzija Microsoft Worda 1.0 kao i Lotus 1-2-3 Spreadsheet program.
1984. godina: IBM izbacuje PC sa 80286 procesorom.
1985. godina: Pojava Microsoft Windows operativnog sistema.
1986.godina: IBM PC sa procesorom 80386.
1987. godina: Nova verzija Windowsa 1.01.
1988. godina: Sledeća verzija Windowsa 2.03.
1989. godina: Pojava 80486 procesora. U SAD je ove godine bilo čak 54 miliona PC računara.
1990. godina: Microsoft Windows 3.0.
1992. godina: Pojava operativnog sistema Microsoft Windows 3.11.
1993. godina: Pojava Pentium Procesora.
1995. godina: Pojava Microsoft Windows 95 i izlazak Pentium Pro procesora.
1997. godina: Izlazak Pentiuma II i Pentiuma MMX.
1998. godina: Nova verzija Windows operativnog sistema, Windows 98. Pojava Celeron procesora.
1999. godina: Izlazak procesora Pentium III.
2001. godina: Na tržištu se pojavljuje procesor Pentium IV.
2002. godina: Draper Investment Company stoji iza projekta pod imenom "Sky peer-to-peer", koji je kasnije skraćen na "Skyper", da bi sledeće godine postao „Skype”.
2003. godina: Osnovana online zajednica MySpace. Intel Pentium M je predstavljen u mesecu martu. U istom mesecu izašao je i Microsoft Windows Server 2003.
2004. godina: Google je predstavio Gmail. Iste godine predstavljen Firefox.
2005. godina: Osnovan YouTube i počeo sa radom 15 februara.
2007. godina: Microsoft izbacuje Microsoft Windows Vista i Office 2007.