BAZA ZNANJA

Kurs: - Finansijski menadžment

Modul: Osnovi finansijskog menadžmenta i finansiranje preduzeća

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Pojam i značaj finansijskog menadžmenta

Pojam finansijskog menadžmenta

Finansijski menadžment se može posmatrati dvojako, kao naučna disciplina i kao funkcija u preduzeću. Kao naučna disciplina finansijski menadžment se razvio iz nauke o finansijama i on u svojoj osnovi proučava upravljanje finansijama u preduzeću. Tesno je povezan i sa drugim naučnim disciplinama a naročito sa računovodstvom i ekonomijom.
 
Određivanje pojma finansijskog menadžmenta usko je povezano sa pojmom finansijskih odnosa. Šire određivanje finansijskih odnosa obuhvata celokupan proces reprodukcije i u tom smislu finansijski menadžment se definiše kao komponenta finansijske politike koja je usmerena na postizanje postavljenih ciljeva uz korišćenje odabranih instrumenata. Uže određivanje finansijskih odnosa kaže da oni ne obuhvataju ceo proces reprodukcije već samo stadijum raspodele pa se finansijski menadžment definiše kao metoda najbolje raspodele ostvarenih prihoda radi očuvanja i uvećanja privremeno slobodnih novčanih sredstava.

Kao naučna disciplina finansijski menadžment se bavi teorijom i metodama upravljanja novčanim tokovima u preduzeću, a kao funkcija preduzeća obuhvata aktivnosti koje se odnose na sticanje, finansiranje i upravljanje imovinom. Upravljanjem finansijama vrši se upravljanje novčanim tokovima preduzeća. 

Pored navedenog, pod pojmom finansijski menadžment se često podrazumeva i upravljački finansijski kadar koji je odgovoran za sprovođenje upravljačkih odluka.

Značaj finansijskog menadžmenta

Značaj finansijskog menadžmenta se ogleda u dve oblasti i to operativnom menadžmetu gde se izvršavaju finansijske odluke kao i u strateškom menadžmentu koji obuhvata planiranje, organizaciju, upravljanje finansijskim poslovima. Greške  finansijskog menadžmenta mogu da dovedu do negativnih posledica u oblasti upravljanja tehnologijama, resursima, ljudskim resursima, kao i u mnogim drugim segmentima poslovanja preduzeća.
 
U zemljama u tranziciji finansijski menadžment tek sada dobija pravi značaj.

Predmet finansijskog menadžmenta

Predmet interesovanja finansijskog menadžmenta bili su problemi finansiranja odnosno pribavljanja kapitala iz različitih izvora, odnosno problemi pravnih i finansijskih odnosa preduzeća i finansijskih institucija koje mu obezbeđuju kapital kao i finansijski instrumenti kojima se kapital pribavlja. Najkraće rečeno, predmet interesovanja tradicionalnog pristupa finansijskom menadžmentu bila je pasiva bilansa stanja preduzeća.

Krajem 50-tih godina prošlog veka došlo je do razvoja savremenog pristupa finansijskom menadžmentu. Porast značaja odgovornosti menadžera prema akcionarima i kreditorima, prema zaposlenima, prema dobavljačima, prema državi doveo je do potrebe za korišćenjem naučnih metoda u donošenju finansijskih odluka, odnosno nastala je potreba za daljim razvojem teorije finansijskog menadžmenta kao naučne discipline.

Za razliku od tradicionalnog pristupa finansijskom menadžmentu čiji je predmet bio samo pribavljanje kapitala, odnosno pasiva bilansa stanja savremeni pristup pored pribavljanja kapitala, razmatra njegovu upotrebu odnosno obuhvata i aktivu i pasivu bilansa stanja.

Savremeni pristup finansijskog menadžmenta prema Solomonu treba da pruži naučnu osnovu za odgovore na sledeća pitanja:

• Koju vrstu sredstava preduzeće treba da pribavi?
• Koliki ukupan obim sredstva preduzeće treba da ima?
• Kako potrebna sredstva treba da budu finansirana?

Finansijski ciljevi preduzeća

Glavni finansijski cilj preduzeća

Postoji više finansijskih ciljeva preduzeća a kao glavni se ističe maksimiziranje profita. Akcionari teže maksimiziranju njihove imovine kroz poslovanje preduzeća. U akcionarskom društvu taj cilj se postiže stvaranjem vrednosti za akcionare koja se iskazuje tržišnom vrednošću akcija, a koja je rezultat tri glavne odluke:

1. Odlukom o finansiranju se definiše struktura finansiranja preduzeća to jest pribavljanja sredstava za pokriće svih obaveza preduzeća i to iz sopstvenih (internih) ili tuđih (eksternih) izvora. Dugoročni izvori finansiranja doprinose većoj rentabilnosti ulaganja i povećanju vrednosti akcija pod uslovom da su jeftini i da je obezbeđena optimalna kombinacija finansiranja.
2. Odluka o dividendi i zadržanom dobitku doprinosi povećanju ili smanjenju vrednosti akcija određenog preduzeća. Isplata većih iznosa dividendi povećava potražnju za akcijama pa se povećava i tržišna vrednost tim akcijama.
3. Odluka o investiranju u materijalno finansijsku ili drugu imovinu utiče na strukturu imovine, rizik i sigurnost ulaganja. Kada su ulaganja sigurna iskorišćena i rentabilna njihova realizacija dovodi do povećanja tržišne vrednosti akcija a time i vrednosti preduzeća.

Tržišna cena akcija je procena vrednosti preduzeća od strane svih učesnika na finansijskom trzištu a uzima se u obzir sadašnja i buduća zarada po akciji, vremenski razmak, trajanje i rizik tih zarada i slične relevantne činjenice. Ona služi kao pokazatelj mere u kojoj menadžment radi u korist akcionara.

Sporedni finansijski ciljevi preduzeća

Maksimiziranje neto dobiti je jedan od bitnih sporednih ciljeva preduzeća, dok je drugi, podjednako značajan, jačanje finansijske snage.

Neto dobit predstavlja bruto dobit umanjenu za kamate i poreze i on ostaje preduzeću na raspolaganje. U akcionarskom društvu neto dobit deli se na:

• Dividendnu dobit iz kojih se vrši isplata dividendi
• Zadržanu dobit koja povećava trajni kapital preduzeća, iz koje se finansira njegov razvoj, pokrivaju gubici i isplaćuju dividende u godinama kada je preduzeće poslovalo bez neto dobiti
• Rezerve za pokriće poslovnog i finansijskog rizika

Neto dobit predstavlja preduslov za opstanak preduzeća u konkurentskoj borbi na tržištu. Maksimiziranje neto dobiti se sastoji iz maksimiziranja prihoda (povećanje obima prodaje, povećanje cena), minimiziranja troškova (smanjenje fiksnih i varijabilnih troškova) i minimalizacije poreza (smanjenje poreske osnovice i smanjenje poreskih stopa). Akcionarsko društvo može povećati dobitak i investirati ga u obveznice ili druge hartije od vrednosti a da akcionari od toga nemaju nikakvu finansijsku korist. Dobit se se može povećati i izdavanjem novih akcija pri čemu će doći do pada zarade po akciji ako se sa srazmernim povećanjem akcija ne poveća i neto dobitak iz koga se vrši isplata dividendi.

Finansijsku snagu preduzeća čine dve komponente: 

1. Kvantitativna finansijska snaga predstavlja obim i vrednost imovine i podrazumeva usklađenost osnovnih sredstava sa poslovnim zadacima i obrtnim sredstvima. Neusklađenost može dovesti do zastoja i nedovoljnog korišćenja kapaciteta.
2. Kvalitativna finansijska snaga čini solventnost, trajna sposobnost kratkoročnog finansiranja tekućeg poslovanja, poslovanje bez gubitka, ostvarivanje neto dobiti, trajna sposobnost, zadovoljenje potreba radnika, menadžera i države. Kvalitet uslovljava mogućnost poslovanja pa je i primaran u odnosu na kvantitet.

Finansijski sistem preduzeća 

Preduzeće se može posmatrati kao određeni finansijski sistem. Da bi se preduzeće moglo osnovati potreban je početni kapital kako bi se obezbedili neophodni činioci proizvodnje, sredstva za rad, radna snaga, predmeti rada i sl. Po osnivanju preduzeća potrebno je obezbediti finansiranje tekućeg poslovanja a posebno se moraju obezbediti obrtna sredstva, samostalnost i rentabilnost. Preduzeće treba da obezbedi i svoj neprestani razvoj kako bi opstalo na tržištu oštre konkurencije. Preduzeće je finansijski sistem čiji krvotok čine novčani i robni tokovi. Robni tokovi u stvari predstavljaju novčane jer se svaki oblik imovine preduzeća prodajom može pretvoriti u novac.

Cene preko uzajamne veze ponude i potražnje utiču na obim finansijkih izvora i tokova. Ona predodređuje konkretan obim novčanih sredstava koji služi preduzeću, pa je jedan od osnovnih faktora koji utiču na dalji proces raspodele.

Cena utiče na period obrta kapitala i kreditni rizik koji pak utiče na efikasnost finansijskog menadžmenta. Taj uticaj rezultira kroz mogućnost usporavanja ili ubrzavanja perioda obrta kapitala i uzimanja na sebe rizika od kvarenja ili gubitka robe. Da bi se poslovni tokovi nesmetano odvijali preduzeće treba da organizuje optimalnu organizaciju  finansijskih poslova.

Finansijska funkcija po pravilu obezbeđuje i izvršava zadatke pribavljanja novčanih sredstava, održavanja likvidnosti i solventnosti preduzeća i vrši kontrolu racionalne upotrebe novčanih sredstava. Neki od osnovnih zadataka finansijske službe su finansijsko planiranje, izrada i dostavljanje zahteva bankama o kreditima, briga o otplati kredita i plaćanju kamata i obavljanje finansijskih analiza.

Izbor organizacione strukture finansijskog menadžmenta zavisi od velikog broja faktora, između ostalog od:

• organizaciono pravne forme preduzeća
• tržišta na kome radi preduzeće
• veličine organizacije
• sfere delatnosti
• tehnologija koje se koriste
• tipova menadžmenta
• informacionih procesa u preduzeću
• planiranog vremena dobijanja proizvoda
• vremena donošenja i realizacije odluka
• organizacione kultura i klime

U malim i srednjim preduzećima finansijska funkcija organizovana je u odeljenja ili referate kao što su:

• Finansije
• Knjigovodstvo
• Informatika

U velikim preduzećima finansijska funkcija je organizovana u odgovarajuće sektore i službe i to:

• Finansijsko-računovodstveni sektor
• Informatika
• Kontrola
• Revizija