BAZA ZNANJA

Kurs: - Računovodstvo

Modul: Uvod

Autor: Goran Mitić

Naziv jedinice: Pojam i oblici knjigovodstva

U ovoj nastavnoj jedinici ćemo upoznati pojam, ciljeve i zadatke knjigovodstva i njegove oblike, odnosno prosto i dvojno knjigovodstvo. Kao predmet i razvoj knjigovodstva. 

Slika 3.1.

Kako je računovodstvo spoj logike i matematike, postavlja se pitanje koji je to matematički deo računovodstva. To je upravo knjigovodstvo - matematički, tj. računski deo računovodstva. Za knjigovodstvo se može reći da je ujedno i najvažniji deo računovodstva.

Osnovni zadatak knjigovodstva je evidencija ekonomskih pojava.

Na osnovu podataka o privrednim zbivanjima utvrđujemo rezultate o izvršenju osnovnih zadataka u preduzeću, što znači da knjigovodstvo obezbeđuje kontrolu nad radom preduzeća i omogućava upravljanje preduzećem.

Bez knjigovodstvene evidencije bilo bi teško, gotovo nemoguće, utvrditi stanje i sastav imovine kojom preduzeće raspolaže, rezultate i uspeh poslovanja, obaveze i potraživanja prema trećim fizičkim i pravnim licima, obaveze prema državi i sl.

Bez uredne i tačne evidencije preduzećem bi se upravljalo stihijski, anarhično, a stepen izvršenja zadataka zbog kojih je preduzeće osnovano se ne bi mogao sagledati.

S obzirom na to da se u knjigovodstvu evidentira imovina preduzeća i sve promene nastale na toj imovini, kao i način finansiranja te imovine i promene koje su se u finansiranju desile, knjigovodstvo predstavlja i instrument za utvrđivanje imovine (sredstava) i uspešnosti (rentabilnosti) poslovanja preduzeća. U vezi sa tim, i danas važi Gerstnerova tvrdnja izrečena pre sedam decenija: Glavno pravilo bi trebalo da bude i da ostane: da je ispravno knjigovodstvo najbolji izvor saznanja i obaveštenja za pažljivog trgovca i poslovođu.

Ovo proizlazi iz činjenice da ne postoji nijedan poslovni događaj koji na izvestan način ne pogađa sredstva i kapital preduzeća, a oni upravo i jesu predmet knjigovodstvenog obuhvatanja.

Knjigovodstvo može biti:

• Prosto - osnovna karakteristika prostog knjigovodstva je da se poslovne promene registruju samo jednom. Na primer: isplata u gotovom se evidentira samo kao izlaz novca iz blagajne. Zbog toga se evidencija o pojedinim sredstvima vidi izolovano.
• Dvojno - karakteristično za ovaj oblik knjigovodstva je da se svaka poslovna obaveza mora dva puta proknjižiti. Na primer: podižemo sredstva sa tekućeg računa, knjižimo tako što ćemo povećati gotovinu u blagajni, a smanjiti tekući račun.

Prosto knjigovodstvo je nezaokruženi sistem evidencije o pojedinim delovima imovine, dok je dvojno knjigovodstvo zaokruženi sistem o celokupnoj imovini, rezultatu i obavezama preduzeća.

Ciljevi knjigovodstva se izvode iz ciljeva preduzeća jer samo za sebe - bez preduzeća - knjigovodstvo ne postoji. Ono počinje osnivanjem preduzeća i prestaje trenutkom njegove likvidacije.

Kako se kao osnovni ciljevi preduzeća mogu identifikovati ostvarenje dobitka i očuvanje i povećanje u preduzeće uloženog kapitala, to se kao osnovni ciljevi knjigovodstva označavaju:

• Utvrđivanje rezultata poslovanja (dobitka ili gubitka) u određenom vremenskom periodu i
• Primer: Preduzeće koje je ostvarilo dobit za isplatu dividendi svojim akcionarima sastavlja bilans uspeha u kojem se tačno vide svi prilivi i odlivi, kao i uspeh na kraju određenog vremenskog perioda (to može da bude na mesečnom, kvartalnom, polugodišnjem i godišnjem nivou). Taj izveštaj o pregledu uspeha na kraju obračunskog perioda se zove bilans uspeha, a interni bilans uspeha se sastavlja za interne potrebe menadžmenta. Svi prilivi i odlivi nalaze se u knjigovodstvu.
• Utvrđivanje stanja imovine, obaveza i sopstvenog kapitala na određeni dan
• Primer: Zbog obaveze javnosti i transparentnosti poslovanja svakog preduzeća sastavlja se bilans stanja koji je pregled stanja imovine, obaveza i kapitala na određeni dan. Tako se 31.12. svake godine sastavlja bilans stanja za protekli period, za koji se svi podaci uzimaju iz knjigovodstva.

Pored ovih osnovnih ciljeva, knjigovodstvo ima niz drugih ciljeva, kao što su:

1. pružanje podataka za kontrolu rada lica koja rukuju pojedinim delovima imovine preduzeća
2. pružanje podataka za planiranje rezultata poslovanja, stanja imovine i priliva i odliva novca i
3. pružanje podataka za kontrolu izvršenja planskih veličina

Zadaci knjigovodstva - da bi navedene ciljeve ostvarilo, knjigovodstvo mora da prikupi informacije o svim nastalim poslovnim događajima, tačnije da prikupi dokumenta koja dokazuju nastanak poslovnih događaja.

Nakon provere ispravnosti dokumenata, ona se klasifikuju prema poslovnim događajima na koje se odnose. Potom se poslovni događaji evidentiraju po hronologiji i konačno po proteku određenih, po pravilu jednakih vremenskih perioda (mesečno, kvartalno, polugodišnje, godišnje), sastavlja izveštaje o stanju imovine i o ostvarenom finansijskom rezultatu.

Slika 3.2.

%%%%%PITANJE_36534%%%%% 

Prikupljanje, provera, klasifikacija, eventualna reklasifikacija, beleženje (evidentiranje), čuvanje podataka i izveštavanje o nastalim poslovnim događajima su, dakle, zadaci knjigovodstva.

Predmet knjigovodstva - predmet knjigovodstvenog obuhvatanja su samo oni poslovni događaji koji imaju za posledicu promenu visine i/ili strukture imovine i kapitala preduzeća. Iz ovoga sledi da je zapravo imovina preduzeća, odnosno promene koje se na njoj događaju, predmet knjigovodstva.

Razvoj knjigovodstva - Knjigovodstvo nije uvek imalo iste zadatke. Paralelno sa razvojem privrede, dopunjavali su se i zadaci knjigovodstva.

U vreme svoga nastanka, knjigovodstvo je imalo skroman zadatak da šifruje poslovne promene, kako se ono što je važno ne bi zaboravilo. U tom stadijumu knjigovodstvo je bilo samo tehničko sredstvo koje je osiguravalo pregled, evidenciju o pojedinim delovima imovine.

Daljim razvojem privrede, knjigovodstvo dobija novi zadatak. Naime, zbog obimnosti poslova, preduzeća bivaju primorana da angažuju blagajnike ili magacionere, te se javlja i potreba kontrole njihovog rada. Shodno tome, knjigovodstvo dobija kontrolnu funkciju. Kontrolna funkcija je stalno proširivana. U početku se zasnivala na kontroli rada službenika, a kasnije se proširila i na kontrolu ekonomičnosti.

Najstariji nađeni skontro robe u Đenovi iz 1340. godine (skontro bibera) pokazuje da skontro bibera obuhvata ne samo količine i cene, nego i sve troškove u vezi sa nabavkom i čuvanjem bibera. Kontrolna funkcija knjigovodstva se stalno usavršavala, preko sistema stalnog inventara u 17. veku, da bi obuhvatila kontrolu preduzeća kao celine, preko kontrole čiste imovine (čista ili neto imovina je razlika između imovine i obaveza).

Kontrola čiste imovine počinje sa evidencijom pojedinih vrsta gubitaka i dobitaka radi ispitivanja uzroka smanjenja ili povećanja čiste imovine.

Danas se smatra primarnim zadatkom knjigovodstva utrđivanje periodičnog uporedivog rezultata. Karakteristično za knjigovodstvo je da svojim istorijskim razvojem nikad nije gubilo zadatke koje je ranije imalo.

Novi zadaci su dolazili i knjigovodstvo ih je preuzimalo na sebe, ne napuštajući one zadatke koje je pre toga imalo.