Kurs: - Finansijski menadžment
Modul: Finansijska tržišta i finansiranje preduzeća na njima
Autor: Test Instruktor
Naziv jedinice: Pojam finansijskog tržišta
Materijali vezani uz ovu lekciju:
-
Test pojam finansijskog tržišta -
Pojam finansijskog tržišta (PDF dokument)
Finansijsko tržište se definiše kao organizovano mesto na kojem se trguje finansijskim instrumentima. Na njemu se povezuju subjekti koji raspolažu viškovima novčanih sredstava i oni ga putem kredita ili vlasničkog udela stavljaju na raspolaganje subjektima kojima nedostaje novac.
Elementi finansijskog tržišnog sistema su:
Funkcije finansijskog tržišta
Finansijska tržišta obavljaju sledeće funkcije:
Država svojim propisima reguliše funkcionisanje finansijskog tržišta i učesnika na njemu. Nerazvijenost finansijskog trzišta u nekoj državi je posledica slabe profitabilnosti u privredi, nedovoljne sklonosti štednji, visokih kamatnih stopa i nedefinisanih odnosa kao i nedostatka specijalizovanih kadrova.
Karakteristike savremenih finansijskih tržišta
Obeležje savremenih finansijskih tržišta je stalno kreiranje novih finansijskih instrumenata, brisanje granica između nacionalnih tržišta, usavršavaju se telekomunikacioni sistemi i informaciona tehnologija što omogućava elektronski prenos podataka, koji je pretpostavka za kontinuiranu trgovinu i dematerijalizaciju trgovine. Uz pomoć savremene informacione tehnologije moguće je 24 h dnevno pratiti transakcije i obavljati trgovinu na svim finansijskim tržištima sveta.
Internacionalizacija i globalizacija finansijskog tržišta označavaju proces integracije nacionalnih finansijskih tržišta u jedno međunarodno finansijsko tržište. Tako se privrednim subjektima pruža mogućnost prikupljanja slobodnih finansijskih sredstava izvan granica nacionalne privrede, i to putem ino-obveznica ili evro-obveznica koje daju mogućnost emitentu da ih emituje u valuti koja se razlikuje od valute zemlje emitenta.
Pored toga, razvile su se i brojne druge finansijske inovacije poput fjučers ugovora, dalje opcije, obveznica sa promenljivom kamatnom stopom, svop aranžmana, kreditnih kartica, elektronskog novca, hipotekarnih založnica... Razlozi koji dovode do finansijskih inovacija su nestabilnost i neizvesnost u privrednim sistemima velikog broja zemalja, povećanje broja učesnika na finansijskim tržištima, tehničko – tehnološki razvoj, težnja za poboljšanje finansijske situacije privrednih subjekata, težnja ka izbegavanju propisa iz oblasti finansijskog poslovanja i brojni drugi.
Savremena finansijska tržišta karakterišu i deregulacioni tokovi čija je osnova smanjenje uloge države u regulisanju finansijskih tržišta, a to iz razloga problema kompatibilnosti regulative između različitih zemalja.
Finansijska štednja
Na makroekonomskom planu štednja predstavlja deo dohotka čija se potrošnja odlaže za kasnije. Na mikroekonomskom planu ona može biti pod uticajem različitih motiva. Ovi motivi mogu biti materijalni kao kao što su bogaćenje, ostvarivanje socijalnih, društvenih i ekonomskih ciljeva, kao i nematerijalni kao što su školovanje, sigurnost, lečenje, trgovina i slično. Sklonost ka štednji zavisi od velikog broja faktora kao što su: visina prihoda, standard, navike, stabilnost, poresko operećenje.
Subjekti štednje
Ekonomske jedinice koje imaju ostvarenu štednju mogu se podeliti u tri sektora:
-
Stanovništvo kao jedini suficitaran sektor. Štednja stanovništva proističe iz vremenske neujednačenosti prihoda i njihovih trošenja.
-
Privredni subjekti ostvaruju štednju iz tekućeg poslovanja kao razliku prihoda i troškova, a sa druge strane finansijsko-štedna pozicija preduzeća uključuje i izdatke preduzeća za investicije u kapitalna dobra, a s obzirom da su oni veliki prelazi se u zonu negativne finansijske štednje.
-
Državni sektor najčešće ostvaruje negativnu finansijsku štednju s obzirom da ukupni javni rashodi prevazilaze ukupne javne prihode.
Tokovi finansijske štednje od suficitnih prema deficitnim ekonomskim jedinicama mogu biti direktni i indirektni kada se pojavljuju intermedijarne finansijske institucije.
Finansijska aktiva
Pod finansijskom aktivom (finansijski instrumenti) podrazumeva se svaki imovinski oblik koji svoju vrednost ne dobija od svojih fizičko-hemijskih svojstava, nego od usluga koje pruža svojim vlasnicima. Ove aktive mogu biti tranzakcionirane na tržištu.
Ona predstavlja aktivu, odnosno plasmane za subjekte koji ih poseduju, jer oni za njih predstavljaju investiciju pošto imaju pravo na buduće prihode od njih, dok finansijski instrumenti za njihove emitente znače i postojanje određenih obaveza, pasivu.
Finansijski instrumenti
Hartije od vrednosti kao najznačajniji finansijski instrumenti, mogu se definisati kao pisani dokumenti ili isprave koje svojim vlasnicima daju određena prava odnosno mogućnosti naplate različitih finansijskih sredstava u budućnosti.
Prema roku dospeća hartije od vrednosti se dele na kratkoročne (izdaju se na rok do jedne godine), srednjoročne (rok od jedne do pet godina), i dugoročne (rok od preko 5 godina). Srednjoročne i dugoročne hartije od vrednosti predstavljaju instrumente tržišta kapitala.
Prema prirodi odnosa koje odražavaju hartije od vrednosti mogu se podeliti na osnovne gde spadaju hartije od vrednosti instrumenti duga (obveznice, komercijalni zapisi, sertifikati), hartije od vrednosti - vlasnički instrumenti (akcije), i izvedene hartije od vrednosti čija vrednost zavisi od osnovne aktive na koju su kreirane (forvordi i fjučersi, opcije, svopovi, varanti).
Novac se javlja kao kovani, papirni i žiralni novac. Žiralni novac je nematerijalni i nalazi se na žiro-računu preduzeća. Savremeni novac predstavlja potraživanje od bankarskog sistema i ima funkciju prometnog sredstva.
Devize su potraživanja u stranoj valuti prema inostranstvu.
Valuta je strani novac kojim se raspolaže u zemlji različitoj od zemlje porekla. Na finansijskim tržištima trguje se deviznim kursevima koji predstavljaju cenu u zemlji i inostranstvu.
Zlato ima oblik monetarnih rezervi u centralnim bankama i čuva se u polugama (ingotima). Može da služi i kao osnova za izdavanje hartija od vrednosti.
