BAZA ZNANJA
|
Kurs: Digitalna grafika Materijali vezani uz ovu lekciju: - Test linija - Linija (PDF dokument) Pojam linije Geometrijski shvaćeno, linija nastaje kretanjem tačke po nekom prostoru. U likovnom smislu linija je pojam koji označava način i sistem likovnog izražavanja. Svaka linija postavljena na čistoj površini dekomponuje tu površinu i na njoj ostavlja svoj statičan ili dinamičan trag. Svojim oblikom, veličinom i jasnošću svaka linija tačno određuje karakter oblika koji stvara. Jedna prava linija postavljena na određenu površinu, optički je deli na dva jednaka ili različita dela, više linija deli površinu na više posebnih delova. Ako su linije na toj površini postavljene u sistemu repeticije po horizontali ili vertikali, prostor će u zavisnosti od razmaka linija biti podeljen na više jednakih delova većih ili manjih dimenzija. Što su linije u sistemu bliže jedna drugoj, to će optička struktura površine biti čvršća i jedinstvenija. Suprotno tome, što su linije razmaknutije, struktura površine se gubi, a linija se svaka za sebe ističe kao samostalni grafički znak. Ovo pravilo treba zapamtiti i primenjivati pri proređivanju složenih redova teksta. Ako je prostor na kome deluju linije u sistemu repeticije zamišljeni kvadrat, on će optički menjati svoj lik u zavisnosti od položaja paralelno postavljenih nizova linija. Tako će nizovi horizontalno postavljenih linija davati utisak da je prostor znatno širi, a nizovi vertikalno postavljenih linija da je prostor znatno viši.
Od načina rasporeda linija u grafičkom prostoru umnogome zavisi naše subjektivno raspoloženje. Različiti susreti linija u tom prostoru donose uvek nove neočekivane odnose i napetosti u ritmu, ravnoteži, kontrastu i dominaciji. Linija ima svoju ekspresivnu snagu. Neke linije to postižu same za sebe ili u kombinaciji sa drugim grafičkim znacima. Najjaču emotivnu snagu ima linija koja obeležava pravac kretanja glavnog događaja u likovnom delu. Svi tokovi sporednih i glavne radnje u svakom likovnom prostoru, pa i u delima grafičkog oblikovanja, mogu se povezati u jedan ili više lineranih nizova. Međutim, poenta likovnog događaja u kompoziciji povezana je linijom koja postepeno sa sporednijih likovnih detalja prelazi na delove glavne radnje, povezujući ih svojim tokom i kulminirajući svom svojom ekspresivnom snagom na određenoj tački kompozicij. Ovakva linija je LINIJA DOMINANTE. Linija dominante U raznim periodima razvoja likovne umetnosti LINIJA DOMINANTE je nosila pečat vremena. U renesansi svojim kretanjem je označavala relativno statičnu formu piramidalne kompozicije (kretanje ka vrhu bilo je simbolično kretanje ka nedostižnim vrlinama) Dominanta u baroku ima dinamičnu formu, dijagonalne kompozicije (pokret, napetost, radost-simbolično, silina prodora novog)
Slika 1. daje primer piramidalne strukture a slika 2. dijagonalne koju gradi linija dominante Linija i osećanja Linija je sposobna da asocijativno izrazi skoro sva naša psihička osećanja. Ravna horizontalna linija se vidi kao linija mira odmora, blagostanja ali i kao linija ravnodušnosti i čekanja. Napeta horizontalna linija ostavlja utisak energičnosti, jake volje, spremnosti za mnoge napore, ali i drskosti i nasilništva. Lako talasasta linija je odraz ženstvenosti, gracioznosti, nežnosti, ali i stanja stalne duhovne aktivnosti. Jako talasasta linija odaje uzbuđenost, emocionalnu napetost snažne ideje, ali i večitu borbu dobra i zla. Primer navedenih tipova linja može se videti na prikazanoj slici
Ravna, ugnuta i napeta horizontalna linija Lako talasasta i jako talasasta linija Stilizovane jače talasaste linije odražavaju eleganciju, duhovnu nadmoć, ali i psihološku usresređenost. Linije kvadratnog meandra upozoravaju na mudrost, ali i na jaku mušku prirodu. Cik-cak linije simbolizuju muškost i energičnost ali i brzopletost i neodgovornost. Najjednostavnija podela linija je na prave i krive. Po nekim autorima prava linija nije lepa, a kriva linija iskazuje svojim nepredvidivim tokom kretanja zagonetnost i neočekivne radosti. Po drugima, prava linija je linija lepote, jer je u njoj kondenzovana sva lepota siline udara i sigurnosti. Kriva linija je po njima linija nesigurnosti, neodlučnosti, večitog lutanja i traganja i neizdefinisanih osećanja. Očigledno je da se nikakvo pravilo o upotrebi linije u likovnom prostoru ne sme prihvatiti kao opšte i da su sve linije korisne i neophodne u procesu oblikovanja grafičkog prostora. Primer spiralne, pravougaone i testeraste linije možemo videti na priloženoj slici:
Podela linija po pravcu kretanja Jedna od mogućih podela koje prevazilaze opštu, na krive i prave, a u cilju objašnjavanja šireg i sveobuhvatnijeg indentiteta linija, je podela na sledeće 4 grupe: - prema pravcu kretanja - prema načinu kretanja - prema funkciji koju obavljaju - prema izgledu Prema pravcu kretanja (smeru) linije se dele na horizontalne, vertikalne, kose i krive. Prema načinu kretanja linije se dele na: prekinute i kontinuirane. Prema funkciji koju obavljaju linije se dele na obrisne i strukturalne. Prema izgledu linije se dele na debele i tanke. Horizontalna linja deluje čvrsto, ukroćeno i strogo. Horizontalna linija proširuje prostor. Kada je isprekidana deluje neodlučno i umorno. Kada je talasasta sugeriše zadovoljstvo i nežnost. Ukoliko se horizontalnom linijom sugeriše akcija ili drama, onda se u nekom delu svog toka povija na gore ili dole. U grafičkom oblikovanju, optička sugestija horizontale se najčešće koristi kada se umiruje dinamizirana površina plakata ili nekog drugog grafičkog sredstva ( primer horizontalnog sloga ). Vertikalne linije streme u visinu i prkose sili teže. One optički povećavaju prostor na dva načina. Jedna linija vertikale ostavlja utisak vertikalnog povećanja prostora, a nekoliko vertikalnih linija poređanih jedna pored druge čine optički prostor širim. Ravne vertikalne linije deluju snažno i sigurno. Isprekidana vertikala odaje utisak teškog uspona i stalnog zaostajanja u kretanju. Talasasta vertikala sugeriše snalažljivost i upornost ( primer naglašavanja naslova knjige vertikanim postavljanjem istog ). Kose linije su žive, nemirne, vrlo izražene i pokretljive. Kada presecaju horizontalne linije deluju punom žestinom, nasilnički i agresivno. U primeni se odlično ponašaju kao element iznenađenja. Kose linije. Koso postavljen tipografski red, fotos, crtež, neka geometrijska slika ili linija neobično deluju i traže dinamičku pratnju svih drugih elemenata koji učestvuju u kompoziciji. Takve kompozicije se brzo zapažaju i duže pamte. Zbog svoje nestabilnosti krive linije deluju lakše od horizontalnih i vertikalnih linija, a oko sebe podnose samo laku i vazdušastu kompoziciju. Kose spiralne linije imaju veliku prodornu moć i ne deluju žestoko i graciozno kao kad se pojavljuju u horizontalnom položaju. Kada se pojavljuju kao dominantne linije, one imaju oblik jako talasaste linije. Krive linije su u stalnom pokretu i promeni pravca i svojom nepredvidljivošću uspešno razbijaju svaku monotoniju grafičke površine. Kada su date u jednom zamahu, deluju čisto i vrlo efektno. Krive linje sugerišu blagost, smirenost i prefinjenost. Kada su u energičnom zaokretu deluju svojeglavo i prkosno. Krive linije su linije baroka i rokokoa. Mogu se preobraziti i u kružne linije, koje su, u stvari zatvorene krive linije. Kružne linije se veoma dobro drže pravom linijom ili sa geometrijskom slikom ravnih linija. Oblici koji proizilaze iz kružnih linija uzbuđuju samo ako su koncentrični krugovi smišljeno postavljeni sa većim ili manjim međuprostorom ili ako se nekoliko takvih linija dodiruju i presecaju pri čemu dolazi do oštrih sudara i presecanja (primer narodnih šara). Kriva linija može biti i isprekidana. Takva linija se najčešće upotrebljava u graviranju maraka i novčanica. Krive linije mogu se pojaviti i kao polukružnice koje grade ornament u sistemu inverzije. Tako se kriva linja pretapa u likovnu formu otvorenog, poluotvorenog i zatvorenog tipa. Grupe krivih linija mogu sugerisati i strukturu određenih materijala ili iluziju o materijalizaciji vremena. Na slici su prikazani razni oblici grupisanih krivih linja
|
