BAZA ZNANJA

Kurs: - Finansijski menadžment

Modul: Finansijska tržišta i finansiranje preduzeća na njima

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Kratkoročno finansiranje

Finansiranje neosiguranim bankarskim kreditima

Neosigurani bankarski krediti su:

• Kreditna linija koja predstavlja kratkoročni kredit bez pokrića koji se odobrava na osnovu kreditne sposobnosti i boniteta preduzeća. Ovim aranžmanom postiže se dogovor između banke i preduzeća kojim se utvrđuje maksimalni iznos kredita. Kreditnom linijom obezbeđuje se finansiranje obrtnih sredstava u periodu do najviše godinu dana. Kredit se ne mora u potpunosti iskoristiti, ali se ugovorena suma ne sme prekoračiti.
• Revolving kredit je obrtni kredit, odnosno postoji spremnost banke da se kredit automatski prolongira pod istim uslovima i u istom iznosu čim se iskoristi.  S obzirom da se ovaj kredit automatski obnavlja predstavlja srednjoročni izvor finasiranja. Ovaj kredit međutim prate određeni troškovi a to su: kamata na iskorišćeni deo kredita i posebna provizija na prosečan saldo neiskorišćenog kredita i stoga je ovaj kredit skuplji od kreditne linije.
• Transakcioni kredit je kredit koji se odobrava za određenu namenu, na primer prilikom uvoza ili izvoza robe.

Kratkoročno osigurano finansiranje

Kratkoročno osigurano finansiranje je takav vid finansiranja kod koga se od dužnika traži osiguranje da će kredit biti vraćen u ugovorenom roku, koji mora biti kraći od godinu dana.

Najčešće se za osiguranje koriste:

• kratkoročne hartije od vrednosti
• potraživanja od kupaca
• zalihe

Kada dužnik u roku ne otplati kredit hartije od vrednosti kojima je kredit osiguran prodaju se i tako se izmiruje dug. Nominalna vrednost založenih hartija uvek mora biti veća od iznosa kredita zbog eventualnog pada tržišne vrednosti hartija.

Potraživanja od kupaca su posle novca najlikvidnija sredstva jer se u kratkom roku mogu pretvoriti u novac. Zalihe su takođe likvidna imovina, a naročito zalihe gotovih proizvoda.

Finansiranje putem faktoringa

Faktoring predstavlja prodaju kratkoročnih potraživanja od strane preduzeća pre njihovog dospeća. Ova potraživanja kupuju faktori ili faktoring organizacije. Nedostatak ove vrste finanansiranja je u tome što je reč o izuzetno skupom načinu finansiranja.

Lombardni kredit

Lombardni kredit je krakoročni osigurani bankarski kredit koji se odobrava na osnovu zalaganja pokretne imovine koja služi kao garancija da će kredit biti vraćen. Pri odobravanju ovog kredita mogu se zalagati dragocenosti, hartije od vrednosti, roba i slično.

Dragocenosti zalažu građani za dobijanje gotovinskog kredita. Prilikom zalaganja hartija od vrednosti kredit se odobrava ispod njihove tržišne vrednosti. Roba koja se zalaže se čuva u javnom skladištu a banci se kao zalog daje skladišnica.

Prednost ovog načina finansiranja je što preduzeće bez prodaje imovine dolazi do novčanih sredstava, a nedostaci se sastoje u tome što on smanjuje finansijsku fleksibilnost preduzeća, jer se založene hartije ne mogu prodati, pa ako njihova tržišna vrednost u tom periodu poraste preduzeće nije u prilici da ostvari zaradu.

Kredit po tekućem računu

Kredit po tekućem računu je kratkoročni kredit koji banke odobravaju svojim komitentima. Kredit se odobrava ali se ne isplaćuje u gotovom. Pri korišćenju ovog kredita korisnik može preći u dugovanje do visine odobrenog kredita, pri čemu plaća određenu kamatu. Formalno ovaj kredit je bez pokrića, međutim svaki priliv novca na tekući račun predstavlja otplatu kredita, što suštinski predstavlja pokriće.

Troškovi kratkoročnog finansiranja

Troškove kratkoročnog finansiranja čini kamata. Kamata je cena koštanja kredita. Ona za korisnika kredita predstavlja trošak, a za kreditora prihod od plasmana sredstava.

Pri određivanju kamate kao polazište služi kamatna stopa. Na visinu kamatne stope pored osnovne kamatne stope i kreditne sposobnosti dužnika utiču i troškovi banke i odnos banke i dužnika. Troškove banke čine administrativni troškovi i pasivna kamata koju banka plaća svojim deponentima.

Metode za obračun kamate

Postoji više metoda za obračun kamate:

• dekurzivna metoda, kamata se plaća i obračunava krajem isteka određenog vremenskog perioda korišćenja kredita
• anticipativna metoda, kamata se obračunava i plaća početkom određenog vremenskog perioda
• anuitetna metoda, kredit se otplaćuje obročno u jednakim mesečnim anuitetima koji se sastoje od glavnice i kamate
• metod kompenzujućeg stanja koristi se kada banka od korisnika kredita traži da drži na depozitnom računu određeni iznos novca u srazmeri sa iznosom odobrenog kredita, na primer 10% vrednosti kredita.