BAZA ZNANJA

Kurs: - Teorija dizajna

Modul: Likovnost u dizajnu

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Kontrast

Kontrast u obliku

Princip u kome se vizuelni elementi postavljaju tako da budu u konfliktu jedan u odnosu na drugi, naziva se kontrast. Kontrast je sinonim za suprotnost, odnosno naglašenu različitost.

Postoji više načina da se ovo postigne: postavljanjem grafike ili ilustracije koje izlaze iz okvira pozadine, korišćenjem ekstremno velikog displeja u odnosu na veličinu teksta, strane ili ilustracije, postavljanjem masivnih okvira.

Ukoliko se neki niz slovnih znakova preseče brojkom nekoliko puta većom i jačom po koloritu, doživećemo emocionalni udar zbog tog iznenadnog kontrasta. To se naziva kontrapost.

To znači da najmanje dva ili više elemenata moramo postaviti u odnos:

Poređenjem zaključujemo da su prva dva trougla jednaka, druga dva nenaglašeno različita, dok je tek kod zadnjeg para različitost dovoljno naglašena da možemo govoriti i o suprotnosti, odnosno o kontrastu.

Još nekoliko kontrastnih mogućnosti: osim po veličini, trougao je suprotan od kružnice po tome što ima uglove, ali i trougao i kružnica postaju slični kada se kao geometrijski likovi usporede sa slobodnom krivuljom. U trećoj opciji trougao se upoređuje s drugim trouglom iste veličine, ali kontrastnim po boji - jedan je beli, drugi crn.

Nadalje kontraste možemo tražiti u upoređivanju drugih maksimalnih razlika: veliko-malo, visoko-nisko, dugo-kratko, mršavo-debelo, jedno-mnogo,oštro-tupo i tako dalje.

Kontrast u boji

Koloristički kontrasti čine posebnu grupu. Prema Otsvaldovom krugu kontrastne su boje na suprotnim stranama kruga.

Sistematizaciju kontrastnih svojstava dao je Johan Iten (Johanes Itten) prema kojem razlikujemo:

• kontrast boje prema boji
• kontrast svetlo - tamno
• kontrast toplo - hladno
• komplementarni kontrast
• simultani (istodobni) kontrast
• kontrast kvaliteta
• kontrast kvantiteta

Kontrast boje prema boji

Ovo je najjednostavniji koloristički kontrast - uzimaju se i upoređuju samo čiste boje. Najveća je razlika između primarnih boja - žute, crvene i plave - od kojih nijedna ne sadrži nimalo od druge dve boje.

Ovo nazivamo:

a) kontrast boje prema boji I reda

Nešto manji je intenzitet između sekundarnih boja koji zovemo:

b) kontrast boje prema boji II reda

I na kraju najmanji kontrast čini

c) kontrast boje prema boji III reda

Kontrast svetlo - tamno

Najizraženiji svetlosni kontrast nose crna i bela boja, ali svetlosna suprotnost se može izraziti svim bojama, dodavanjem crne i bele. Čak i bez dodavanja crne i bele, boje imaju vlastitu količinu svetla, tzv. valere, pa je tako žuta najsvetlija, slede narandžasta, zatim crvena i zelena, pa plava i na kraju ljubičasta kao najtamnija. Svetlosnu vrednost boja lakše ćemo uočiti ako boje gledamo kroz trepavice, što će apsorbovati finije razlike.

Kontrast toplo - hladno

Toplina i hladnoća boja su psihološka svojstva boja koje nesvesno, ali dokazano osećamo; poznati su primeri različito obojenih staja za trkačke konje koji su se brže hladili i sušili od znoja, u plavozeleno obojenoj štali, kao i eksperimenti sa ljudima koji su sobe obojene hladnim bojama doživljavali doslovno hladnijim za nekoliko Celzijusovih stepeni. Uostalom, crvena, žuta i narandžasta su boje sunca i vatre, a plava, zelena i ljubičasta su boje vode i leda.

U Ostvaldovom krugu sve tople boje nalaze se na levoj polovini kruga, a hladne na desnoj. Dodavanjem tople boje hladnoj, možemo hladnu učiniti toplijom - dodavanjem žute zelenoj dobiti ćemo žutozelenu. Na kraju, tople boje imaju ekspanziona svojstva (vizualno se šire i približavaju), a hladne boje introvertna svojstva (vizualno se skupljaju i udaljavaju).

Komplementarni kontrast

Komplementarni odnos dobijamo stavljanjem u odnos jedne primarne boje s jednom sekundarnom dobijenom od druge dve primarne, recimo:
crvena : zelena (zelena=žuta+plava).

Takve su boje tačno dijametralno suprotne na Otsvaldovom krugu boja i njihovim međusobnim mešanjem uvek se dobija siva. To vazi samo za pigmente.
Komplementarni parovi su:

• crvena - zelena
• žuta - ljubičasta
• narandžasta - plava

Ti parovi su istovremeno i u toplo-hladnom kontrastu i u svetlo-tamnom kontrastu.

Simultani (istovremeni) kontrast

Ako se zagledamo u crvenu tačku oko pola minuta, pa skrenemo pogled na belu podlogu, pojaviće se paslika - prividna zelena tačka. Isto važi za sve boje unutar komplementarnih parova; naše oko samo, sukcesivno, stvara suprotnost viđenoj boji, što je izrazito važno slikarima prilikom slaganja boje uz boju. Naime, naše oko ne vidi doslovno boju koja je pred nama, već je simultano modifikuje, tražeći joj vizuelni par. Ako želimo videti boju objektivno potrebno je izolovati sivim šablonom, a poželjno je identifikovati je i na nekoj od kolorističkih mapa, recimo DIN standardom.

Osim prirodnog kontrasta što ga proizvodi naše oko, Pol Kle razlikuje i kontrast krivih parova, npr. ljubičaste i zelene. Pogledajmo građu ovog para: ljubičasta= plava+crvena, zelena= plava+žuta. Izvršimo sukcesivno priduživanje: ljubičasta će iz sastojaka zelene uzeti žutu, ostaće plava. Zelena će iz sastojaka ljubičaste uzeti crvenu, ostaće plava. Tako će oko, težeći ispravku kršenja sintaktičkih pravila stvoriti kompleksnu vizuelnu igru - bilo zbog sintagme ljubičasta-žuta, bilo zeleno-crvene, ali obe će boje postati plavlje, što će stvoriti "osećaj" plave boje.

Kontrast kvaliteta

Kvalitet boje označava njenu čistoću, zasićenost, intenzitet. Jarkost boje je veća što je manje sive u njoj ili u slučaju tehnike akvarela, što je manje vode u pigmentu. Dakle više sive ili vode - boja je manje čista, intenzivna, kažemo - degradirana je. Tako možemo kontrastovati boje veće i manje čistoće odnosno kvaliteta. Čistoću boje nazivamo valer.

Kontrast kvantiteta

Kvantitet znači količina; ovde se radi o suprotstavljanju više ili manje boje, u obojenim površinama ili mrljama.

Nositelji količine svetla u boji određuju i materijalnu količinu boje na površini, koja teži uravnoteženosti. Tako će najsvetlije žutoj biti potrebno tri puta manje od najtamnije ljubičaste, a crvenoj i zelenoj otprilike jednako. Sličnom se progresijom mogu odrediti i ostali odnosi između spektralnih boja:

Takav odnos važi samo za čiste boje. Promenom kvaliteta menjaju se i odnosi. Intenzivnije i zasićenije boje teže su od manje intenzivnih odnosno manje zasićenih, pa ponekad samo mala količina jedne boje može držati ravnotežu velikoj količini druge. To nazivamo optička ravnoteža i možemo je videti na sledećem primeru:
 

Georges Bracque, "Biljar"

Primer optičke ravnoteže: crvena kugla i dve crvene mrlje drže ravnotežu celoj zeleno toniranoj slici.

Kontrasti prema Polu Kleu (Paul Klee)

Klee priznaje samo dve vrste kontrasta:

1. komplementarni kontrast
2. "krivi" parovi

Obe vrste kontrasta su već objašnjene. Podsetimo na delovanje "krivih" parova: oni se temelje na komplementarnom, tačnije simultanom kontrastu. Ako u susedstvo stavimo narandžastu i ljubičastu boju, oko će samo potražiti komplemente za svaku boju i izdvojiti ih - narandžastoj treba plava koje ima u ljubičastoj (preostaje crvena), a ljubičastoj treba žuta koje ima u narandžastoj (opet preostaje crvena). Tako se pojavljuje privid "preostale" boje, odnosno crvenkasti utisak.