BAZA ZNANJA
|
Kurs: - Elektronsko poslovanje Materijali vezani uz ovu lekciju: - Test kartično poslovanje Kartično poslovanje Uvod Sa pojavom Interneta uvidelo se da su kartice idealno sredstvo za plaćanje roba i usluga. Svedoci smo izuzetnog rasta i širenja poslovanja preko Interneta. Problemi koje treba rešiti su pitanja sigurnosti i zaštite. Kao uobičajeno sredstvo plaćanja kartice su postale početkom 80-tih godina XX veka. Razvijena je odgovarajuća tehnološka i računarska infrastruktura koja je omogućavala ovakav način plaćanja. Pojava bankomata smanjila je troškove šalterskog poslovanja pojedinih banaka omogućivši 24-časovnu raspoloživost bankarskih usluga. U to vreme svaka banka je izdavala, ili bar pokušavala da izda, svoju karticu. Ipak, nekoliko sistema se izdvojilo i postalo standard. U to vreme pojavljuje se i Internet. Širenjem Interneta i masovnim iskorišćavanjem njegovih mogućnosti javila se potreba za plaćanjem određenih usluga. Došlo je do spajanja različitih tehnologija. Internet sa velikim mogućnostima poslovanja i kartice sa svojom tehnologijom međusobno su se dopunili i omogućeno je finansijsko poslovanje tj. plaćanje usluga. Pretraživanje sajtova i prikupljanje informacija je sve što je potrebno kupcima. Gotovo da više nije potrebno obilaziti prodavnice. Kupovina preko Interneta pokazala se kao uspešna (za pojedine tipove proizvoda). Međutim, problem koji se javlja je sigurnost i zaštita poslovanja. Pri radu sa karticama identitet korisnika kartice proverava se višestruko. To bi trebalo obezbediti i preko Interneta radi očuvanja sigurnosti poslovanja i zaštite korisnika od falsifikata i krađa. Kupac, prodavac i finansijska institucija su tri učesnika poslovanja preko Interneta. Uz njih potreban je i softver koji se koristi u transakciji. Kartično poslovanje Isto ono što kartica čini van Interneta treba da čini i na njemu. Po izvršenoj transakciji vlasnik kartice, njegova banka, trgovac i njegova banka imaju sve podatke o transakciji i ovaj način poslovanja se može smatrati bezbednim. Pojavom smart kartica poslovanje sa karticama je dobilo na kvalitetu. „Inteligent sircuit card, integrated circuit card, chip in card“, su samo neki od naziva ove kartice. Svi oni predstavljaju faze kroz koje je prolazila kartica sa čipom. Čip kartica je slična običnoj plastičnoj kartici s tim da ona sadrži ROM, mikroprocesor, procesor za kriptografiju i čitav niz mogućnosti koje klasične kartice nemaju. Rad sa njom je bezbedniji nego sa tzv. „klasičnim“ karticama, a sa širenjem Interneta javila se potreba za jednostavnim i sigurnim sredstvom plaćanja. Da bi se bilo kakva finansijska transakcija mogla obaviti preko Interneta potrebno je da u tehnološkom lancu plaćanja bude uključena neka banka ili finansijska organizacija preko koje će se izvršiti prenos novca. Uspešnost E-Commerca leži u omasovljavanja kartica i kartičnog poslovanja. Od samog začetka E-Commerca u čitav posao uključene su i banke. U početku, one se pojavljuju kao nosioc kartičnog poslovanja, a zatim banke postaju aktivni učesnici u poslovanju preko Interneta. Pored direktnog poslovanja sa korisnicima platnih kartica sa druge strane sklapaju ugovore o primanju kartica od strane trgovačke mreže (sa vlasnicima Internet prodajnih mesta). Banke predstavljaju centralno mesto gde se finansijski zatvara poslovanje prebacivanjem sredstava sa računa kupca na račun prodavca i na taj način kompletira transakcija. Za razvoj ovog posla bilo je potrebno razgranati tehničko-tehnološku infrastrukturu. Zato su banke tu istu mrežu počele da koriste za stavljanje na raspolaganje nekih čisto bankarskih servisa, kao što je upit stanja na računu i slični servisi koji u sebi ne sadrže mogućnost provere stanja. Daljim tehnološkim razvojem i uvođenjem smart kartica stekli su se sigurnosni uslovi da se veći broj servisa stavi na raspolaganje i da se vrše određena plaćanja putem Interneta.
|