BAZA ZNANJA

Kurs: - Teorija dizajna

Modul: Likovnost u dizajnu

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Harmonija

Harmonija znači spajanje, slaganje, sklad, sloga. Elementi moraju biti pridruženi jedan drugom u skupove koji su slični po nekom svojstvu.
Ona predstavlja sređivanju optičke harmonije unutar svakog likovnog (grafičkog prostora).
Harmonija stoji na pola puta između kontrasta i monotonije. Elementi u svojoj sličnosti nisu niti suprotni (kontrast) niti jednaki (monotonija).

Harmonija se ispoljava na više načina i to kao: harmonija sličnosti, harmonija funkcije i harmonija simbola.

Harmonija sličnosti

je usaglašavanje sličnih elementa po obliku. Pulsiranje tih sličnih oblika obezbedjuje se ritmičnom izmenom njihovih veličina i boja.

Maurits Esher

Harmonija funkcije

je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji različiti. Zajedničko im je da služe istoj funkciji.

Plakat - Le Quernec - Medjunarodni lutkarski festival 1987

Harmonija simbola

je usaglašavanje raznih oblika koji su po svojoj funkciji, formi i svrsi različiti, ali u duhovnom i apstraktnom smislu grade smišljenu celinu.

Henri Matisse: "Harmonija u crvenom (Crvena soba)"

Ako bismo poželeli naći ključne pojmove, reči kojima bismo pokušali obuhvatiti i izraziti suštinu ovog pojavnog univerzuma i života koji u njemu postoji, svakako bi jedna od tih sveobuhvatnih reči, pojmova, opažaja, bio ritam. Primećujemo ga svuda u vidljivoj i nevidljivoj prirodi, prepoznajemo ga u strukturi i ustrojstvu života, u njegovom pulsiranju i samoobnavljanju kroz vreme i prostor. Uvek u ponavljanju, povratku, napretku, izmeni, u otklonima i priklonima, ritam je sinonim za životnost i dinamičnost, ali i za postojanost i sigurnost zbog svoje nesklonosti ka improvizacijama i skretanju sa zacrtanog puta i načina.

Ritam je pravilna izmena ili ponavljanje elemenata. Pravilnost se očitava u prepoznatljivom i izmerljivom algoritmu, načinu odabranom da se promena izvrši. Promenu i izmenu osećamo kao novi nadražaj koji pohodi naša čula, a o elementima uključenim u delatnost koja se poput kotrljanja po nizbrdici nezaustavljivo pokreće u određenom trenu našeg uočavanja, od tih elemenata zavisi koja će naša čula biti aktivirana i kakav će to psihofiziološki proces pokrenuti u nama. Svakako, u procesu formiranja ljudske svesti ključnu je ulogu odigralo prepoznavanje istog načela ritmova unutar tela posmatrača sa onim izvan njega. Disanje i ritam srca, sa svojim uočljivim ritmovima postaju još naglašeniji zbog spoljašnjih uticaja: straha i uzbuđenosti. Sunce se, kao simbol i izvor života ritmički smenjuje sa Mesecom, nakon dana uvek sledi noć u beskonačnom nizu ponavljanja. Solarni i lunarni ciklični kultovi direktno utiču na koncepte oživljavanja, reinkarnacije ili uskrsnuća; seme uvele biljke u sebi krije začetak novog života i čeka povoljne uslove. Jedanaestgodišnji ritam sunčevih pega izrazito utiče na prirodna kolebanja biljnog i životinjskog sveta naše planete, migracije životinja i godova na drveću. Od ritma koraka zavisi kretanje; od brzine ritma trčanja zavisi spas pred opasnošću ili nagrada lovcu. Od ritmova smo životno zavisni.

Analogija ritmova van nas i u nama navela nas je da se njima posebno počnemo baviti. Pokušavamo na njih i svesno uticati, dajemo im čak i društvene normative: dete ili možda pijana osoba krećući se bez ritma deluju "nezgrapno" i "smešno", dok je usporeni ritam pokreta "elegantan" i "odmeren". Disanje se u stresnim situacijama izvodi u nepravilnim intervalima, pa možemo svesno delovati na isti, usporavanjem i uspostavljanjem pravilne izmene udaha i izdaha u svrhu stabilizacije organizma. Disanje i ritmički zvukovi takođe, igraju ključnu ulogu u hipnotičkim stanjima i uvođenju u stanje transa; poznata je i upotreba ritmičkog bubnjanja i plesa u slične svrhe. Čini se da posebno zvuk ima mogućnost stvaranja ritmičkog obrasca u telu receptora. Rezonanta koja uslovljava spontano titranje jedne žice podražene talasima titranja susedne, proizvodi i fiziološku reakciju u telu i psihi konzumenta zvučnog ritma. Plesovi se time koriste, a i psihologija mase time ponešto objašnjava: grupacije poput navijača ili vojnika skandiranjem i ritmiziranjem pesama proizvode osećaj zajedništva i kolektivnu svest. Takt svojom brzinom određuje efekat koji se želi postići; poznajemo i naziv "marš" za melodiju (zapravo ritam) koja olakšava utilitarni, dug hod. U narodnoj umetnosti, muzički ritam je lako prepoznatljiv, jednako u afričkim bubnjevima, temperamentu flamenka ili treperenju tamburica. Takođe je nezaobilazni deo svakog likovnog narodnog ukrasa i ornament, ponavljajuće strukturiran jedanostavnim ukrasima, kao i kompleksna arabeska.

Važnu ulogu u postizanju skladnosti i ritma izmedju elemenata ima interval (razmak) izmedju pojedinih delova kompozicije. On može nagovestiti ritmički niz događaja, ali i zastoj ili predah u očekivanju novog događaja.

Ritam može biti monoton ili uzbuđujući. Istražujući ritmove nećemo zaobići ni vizuelne. Drvored, ograda ili niz prozora podležu istoj kategorizaciji kao i ritmovi zvuka i pokreta.

Victor Vasarely, "Vega" 

Pogledajmo sliku, Viktor Vasarli (Victor Vasarely) je očigledno uzeo ritam kao osnovu svojih varijacija, i kroz mnoštvo deformacija stvorio privid elastične površine na koju su bačeni, ili podmetnuti čvrsti objekti i napeli površinu na različite načine. Ritam je izrazito učinjen vidljivim, alternacijom crnih i belih kvadrata, koji putuju prema deformaciji oblika i veličine. Jačina svetlo-tamnog kontrasta stvara agresivan optički nadražaj kod posmatrača, a matematička pravilnost izrade proizvodi utisak mehanizacije, kompjuterizacije i hladnoće savremenosti; na to asocira i naziv "Vega", prema najsjajnijoj zvezdi u sazvežđu Lire. Prisutne su sve kategorije ritma kroz dve kružne perforacije, dve četvorougaone i jednu usku, izduženu, s dominantom na donjoj trećini.
 

Fraktal

3D grafikon nelinearne matematičke diferencijalne jednačine. Primjećujemo vrlo naglašen ritam u oblicima i bojama koje se beskonačno kopiraju unutar sebe po svojim rubovima.

Maurits Esher "Kubna podela prostora"

Kao zaključak, prisetimo se izjave slikara Morisa Korneli Ešera (Maurits Cornelis Esher, 1898. - 1972.): "Ono što mi je lepo želim da se ponovi, opet i opet. " A to je ritam.