BAZA ZNANJA

Kurs: - Finansijski menadžment

Modul: Finansijska tržišta i finansiranje preduzeća na njima

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Finansiranje dugoročnim kreditom

Finansiranje dugoročnim kreditom ima svoje prednosti i mane. Osnovne prednosti ovog načina finansiranja su:

• banke dugoročnim plasmanima utiču na povećanje ponude novca na tržištu
• bez dugoročnih kredita usporio bi se privredni razvoj pošto nije moguće da preduzeća uvek ostvare dugoročna ulaganja iz sopstvenih izvora
• dugoročni kredit donosi poresku uštedu jer troškovi kamate smanjuju oporezivu dobit

Nedostaci finansiranja dugoročnim kreditom su:

• povećanje troškova finansiranja čime se smanjuje ostvareni finansijski rezultat
• preduzeće postaje zavisno od poverilaca ukoliko se kredit koristi prekomerno
• kredit povećava zaduženost preduzeća
• prekomerno korišćenje kredita i davanje kredita mogu da podstaknu inflaciju

Politika dividendi

U zavisnosti od ciljeva koji se žele postići politika dividendi može biti:

• politika maksimalnih dividendi, čiji je cilj da se akcionarima osigura maksimalna dobit po akciji. Ovom politikom smanjuje se sposobnost preduzeća da održava solventnost sopstvenog poslovanja
• politika stabilnih dividendi ima za cilj da akcionarima obezbedi isplatu prihvatljivih i stabilnih dividendi po akciji u dužem vremenskom periodu. Ova politika se koristi kada je preduzeće u fazi prosperiteta, kada ima dovoljno zadržane dobiti, kada mu isplata dividendi ne ugrožava solventnost, i kada želi da da pozitivne finansijske signale o sebi na tržištu
• politikom stabilnih i vanrednih dividendi osigurava se dividenda u relativno malim iznosima po akciji, a kada se u nekoj godini ostvari veliki neto dobitak isplaćuju se i vanredne dividende

Finansiranje iz zadržane dobiti

U interesu je preduzeća da ne isplaćuje kompletan iznosi ostvarene neto dobiti u obliku dividendi već da jedan deo zadržava i koristi kao interni dugoročni izvor finansiranja.

Politika zadržane dobiti može biti:

• politika maksimalnog zadržavanja dobiti kod koje preduzeće raspoređuje neto dobit tako što maksimalan deo zadržava, a ostatak neto dobiti koristi za isplatu dividendi i za rezerve. Ova politika se ne može primenjivati na duži rok jer isplata malih dividendi dovodi do povećanja ponude i prodaje akcija, što uslovljava pad cena akcija na tržištu. Ova politika ne odgovara ni državi jer se njome odlaže naplata poreza na veće dividende
• politika stalnog odnosa zadržane dobiti, dividendi i rezervi. Kod ove politike se određeni procenat neto dobiti zadržava i akumulira za potrebe finansiranja razvoja preduzeća, dok se ostatak koristi za isplatu dividendi i rezerve. Ovakvom politikom se štite interesi preduzeća, a onda i akcionara

Finansiranje iz otvorenih rezervi

Rezerve su deo neto dobiti koji se raspoređuje za slučaj pojave očekivanih rizika. Preduzeće rezervama štiti kako osnovni kapital koji je nastao emisijom akcija, tako i kapital koji je nastao iz zadržane dobiti.

Statutarne rezerve se obrazuju po pravilu namenski i služe za pokriće finansijske štete i za sanaciju šteta od više sile.

Rezerve olakšavaju održavanje solventnosti, očuvanje i povećanje imovine, sposobnost finansiranja...

Finansiranje iz skrivenih rezervi

Skrivene rezerve nastaju potcenjivanjem vrednosti delova aktive, imovine ili precenjivanjem delova pasive, obaveza. Kada preduzeće ima veće skrivene rezerve tada su manje potrebe za kratkoročnim i dugoročnim zaduživanjem. One na neki način predstavljaju skriveno finansiranje a njega definišemo kao razliku između skrivenih rezervi i skrivenog gubitka.

Finansiranje iz amortizacije

Amortizacija označava postepeno gašenje neke vrednosti u određenom periodu. Amortizacija osnovnih sredstava predstavlja postepeno prenošenje vrednosti osnovnih sredstava na nove proizvode. Ovaj deo amortizacione vrednosti se naziva amortizaciona kvota. Ona se izračunava primenom određenih amortizacionih stopa. Amortizaciona stopa osnovnih sredstava predstavlja odnos između amortizacione kvote i amortizacione vrednosti, a utrvrđuje se u zavisnosti od trajanja osnovnih sredstava.

Kao amortizacionu vrednost ili osnovicu za amortizaciju neki teoretičari smatraju nabavnu cenu osnovnog sredstva. Međutim, u praksi preovlađuje stanovište da amortizaciona vrednost treba da predstavlja reprodukcionu vrednost osnovnog sredstva. Ako bi se obračun amortizacije vršio po nabavnoj ceni onda bi u uslovima inflacije došlo do veoma brzog gubljenja logike koncepta amortizacije. Zbog toga se svake godine vrši revalorizacija vrednosti osnovnih sredstava.