BAZA ZNANJA

Kurs: - Finansijski menadžment

Modul: Poreska politika i organizacija finansijskog menadžmenta

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Finansijska kontrola i revizija

Pojam finansijske kontrole

Pod pojmom nadzora u okviru određenog poslovnog sistema možemo da podrazumevamo tri osnovna segmenta koje čine kontrola, interna revizija i eksterna nezavisna revizija. Finansijska kontrola predstavlja kontrolu pravilnosti i zakonitosti finansijskog poslovanja određene organizacije. Ona se prvenstveno sprovodi pregledom poslovnih knjiga i finansijskih dokumenata preduzeća. Iz ugla efikasnosti i racionalnosti vođenja poslovnog sistema postoje dve osnovne vrste finansijskih problema:

• situacije kada se ne ostvaruju postavljeni finansijski ciljevi
• situacije kada se ne koriste postojeće tržišne mogućnosti na najbolji mogući način

Interna i eksterna kontrola

Kontrola može imati interni i eksterni karakter. Internu kontrolu vrše sopstvene kontrolno-nadzorne službe za potrebe menadžmenta preduzeća i vlasnika. Eksternu kontrolu vrše razne inspekcijske službe i državni organi, banke i druge zainteresovane organizacije u cilju utvrđivanja zakonitosti poslovanja.

Ciljevi kontrole

Prilikom kontrole proverava se poštovanje zakona, raspodela prihoda, raspodela budžetskih sredstava (ukoliko ih organizacija koristi), finansijsko stanje, ispravnost obračunavanja i plaćanja poreza... Izuzetno je važna i kontrola racionalne upotrebe novčanih sredstava, a posebna pažnja se obraća na sledeće:

• da li se novčana sredstva koriste u skladu sa zakonom i aktima kojima se utvrđuje poslovna politika preuzeća
• da li se novčana sredstva racionalno koriste

Revizija

Revizija poslovanja predstavlja planirano i naknadno preispitivanje finansijskog stanja i celokupnog materijalno-finansijskog poslovanja preduzeća ili ustanove. Revizijom se vrši kontrola, ali ne i preduzimanje mera ili sankcija za uočene nepravilnosti.

Revizijom se vrši pregled celokupne knjigovodstvene i druge dokumentacije. Ona se po pravilu sprovodi u velikim preduzećima za potrebe vlasnika i obaveštavanje javnosti o poslovanju ili onda kada se sumnja u ispravnost iskazanog stanja ili da postoje veće nepravilnosti u poslovanju.

Vrste revizije

Revizija može biti sa stanovišta obuhvata delimična i opšta, može se tretirati prema dubini i svrsi kao formalna i suštinska, može biti vanredna i redovna i na kraju prema tome da li se vrši od strane osoba iz same organizacije ili subjekata izvan nje deli se na internu i eksternu. 

Za sve aktivnosti pa i za kontrolu i reviziju neophodne su informacije. Najveći deo potrebnih informacija nalazi se u knjigovodstvenim evidencijama. Važne informacije na primer čine podaci o stanju na deviznim računima, stanje hartija od vrednosti, evidencije  o odobrenim a neiskorišćenim kreditima, evidencije o dugovanjima i potraživanjima i sl.

Rizik

Rizik predstavlja manju ili veću neizvesnost u vezi sa očekivanim ishodom poslovne aktivnosti. Razlikuju se dve vrste rizika, poslovni i finansijski.  Poslovni rizik označava neizvesnost u vezi sa očekivanim poslovnim dobitkom. On je određen fiksnim troškovima. Finansijski rizik odnosi se na rizik buduće neto dobiti i određen je fiksnim troškovima. Kada preduzeće ima fiksne poslovne i finansijske rashode izlaže se poslovnom i finansijskom riziku. Kombinovano dejstvo ova dva rizika naziva se ukupnim ili totalnim rizikom.

Leveridž

Leveridž predstavlja metod pomoću kog se mogu proceniti efekti poslovanja uz stavljanje posebnog akcenta na fiksne troškovima. Postoji poslovni, finansijski i kombinovani leveridž.

Poslovnim leveridžom se procenjuju efekti privređivanja sa fiksnim troškovima poslovanja.

Finansijskim leveridžom meri se dodatni rizik zbog finansijskih rashoda.

Kombinovanim leveridžom kvantifikuju se efekti poslovnog i finansijskog leveridža na neto dobit i stopu prinosa na sopstvena sredstva.

Poslovni leveridž

Poslovni leveridž se izračunava na osnovu seldeće formule:

gde je:

P – broj proizvoda na postojećem obimu prodaje
C – prodajna cena po jedinici proizvoda
Tv – prosečni varijabilni troškovi po jedinici proizvoda
Tf – ukupni fiksni troškovi za posmatrani period

Finasijski leveridž

Intenzitet dejstva finasijskog leveridža zavisi od toga koji je deo fiksnih rashoda na ime kamata pokriven iz poslovne dobiti, tj. dobitka pre kamate i oporezivanja. Faktor finansijskog leveridža predstavlja relativan odnos poslovne dobiti i dobiti pre oporezivanja i on se izračunava:

gde je:

Pd – poslovni dobitak
Rk – rashodi na ime kamate