BAZA ZNANJA
|
Kurs: Digitalna grafika Materijali vezani uz ovu lekciju: - Test digitalna fotografija - Digitalna fotografija (PDF dokument) Princip rada digitalnog fotoaparata Danas poznajemo dve osnovne kategorije snimanja fotoaparatom, digitalno i analogno. Kao što je već ranije objašnjeno, analogno je nešto što je zasnovano na fizičkoj veličini. Analogni fotoaparati mere svetlost i tu informaciju prenose na film. S druge strane, digitalni se zasniva na digitalnom zapisu, na informaciji o nuli i jedinici. Digitalni aparati stvaraju sliku pomoću elektronskog senzora. Ovaj senzor je ustvari čip koji sadrži milione fotoosetljivih dioda. Svaka od ovih dioda tokom snimanja meri jačinu svetlosti. Na taj način diode stvaraju informacije o boji i prenose ih na memorijsku karticu. Informacije se prevode u neki od formata jednostavnih za očitavanje na kompjuteru. Najčešće digitalni fotoaparati beleže informacije u RAW ili JPG formatu.
10.1. čip digitalnih aparata Kvalitet digitalne fotografije zavisi od njene veličine. Ova veličina zavisi od fizičkih osobina digitalnog fotoaparata. Veličina fotografije se meri brojem piksela u njenoj visina i brojem piksela u širini. Tako npr, fotografija koja po visini sadrži 1600 piksela, a po širini 1200, ima ukupnu rezoluciju 1.920.000 piksela, odnosno 1.92 mpx. Prednosti digitalnog fotoaparata u odnosu na analogni Osnovna prednost digitalnog fotoaparata jeste memorijska kartica koja ima daleko veći prostor za snimanje od filma za analogni fotoaparat. Digitalni fotoaparati imaju mogućnost pregleda snimljenih fotografija na licu mesta. Ova opcija nam pruža mogućnost čuvanja samo odabranih fotografija i njihovu direknu obradu na kompjuteru. Na analognom fotoaparatu bismo morali prvo razviti film, potom pogledati fotografije, prevesti ih u digitalni zapis (skenirati ih npr. ) i tek onda kompjuterski obraditi. Za štampanje digitalne fotografije potreban je samo štampač, dok analogna fotografija zahteva foto-laboratoriju, fiksire, razređivače, srebrni premaz za filmove... Digitalni fotoaparati osim same slike, beleže i podatke o dautmu i vremenu snimanja, osvetljenju, blicu...i to u okviru samog fajla. Analogni fotoaparati imaju mogućnost zapisa isključivo datuma i vremena i to na samoj fotografiji. Digitalni fotoaparati su toliko uznapredovali da više ne služe samo za snimanje fotografija, već i kraćih video zapisa i zvuka. Mane digitalnog fotoaparata Digitalni fotoaparati su znatno skuplji od analognih. Međutim, iz dana u dan,ova cena postaje prihvativija običnim korisnicima fotoaparata. Pored ovoga, digitalni aparati koriste baterije i troše ih daleko brže nego analogni. Fotografije sniljene digitalnim aparatom je lakše izgubiti, nego materijalne fotografije. Digitalne fotografije su često žrtve virusa, loših medijuma koji ih čuvaju, cd, dvd-a. Ipak, najznačajnija mana digitalnih aparata je njihova nemogućnost praćenja osetljivost filma, pa su i digitalne fotografije slabijeg kvaliteta od analognih. Kategorije digitalnih aparata Digitalni aparati se dele na: kompaktne, bridge i DSLR aparate. Kompaktni digitani foto aparati su najlakši za rukovanje i fokusiranje. Osnovna prednost ovih fotoaparata je njihov džepni format. Ovi fotoaparati se koriste za svakodnevu upotrebu, zgodni su za prenošenje, ali iako im optika nije na zavidnom nivou, pomoću njih je moguće snimiti kvalitetne fotografije.
10.2. kompakni, bridge i DSLR aparat Kompakni fotoaparati imaju mnoge mode-ove snimanja, ugrađen blic, a fotografije snimaju u jpeg formatu. Bridge aparati su prelazna varijanta do profesinalnog fotoaparata. Oni izgledom dosta podsećaju na profesionalne, ali snimaju i fotografije daleko većeg kvaliteta od kompaktnih. Obično imaju dosta razvijen optički zoom i pogodniji su za pregled fotografija, jer već njihova veličina uslovljava veći displej za pregled fotografija. Ovi aparati fotogragije snimaju u jpeg ili raw formatu, često imaju dosta opcija i mode-ova snimanja, kako za automatsko, tako i za manualno određivanje parametara snimanja. Profesionalni fotoaparati su DSLR (digital single lens reflex) aparati. Ovi aparati snimaju fotografije visokog kvaliteta i veoma jasno dočaravaju dubinu fotografije. DSLR aparati su glomazni i teški i nisu namenjeni “turističkom” snimanju, već profesionalnom fotografisanju. Često, DSLR aparati imaju teleobjektive, jake optičke zoomove i mnoge opcije za manuelno podešavanje parametara za snimanje fotografija. Istorija digitalne fotografije Prvi korak u digitalnoj foto-revoluciji, načinili su George Smith i Willard Boyle 1969. godine otkrićem charge-coupled uređaja (CCD), osnovnog čipa digitalnih aparata. Ovaj uređaj je prvi put ugrađen u foto aparat 1970, a 5 godina kasnije je toliko uznapredovao da stvara sliku koja se može prikazati na televizoru u zadovoljavajućoj rezoluciji. Prva digitalna kamera je predstavljena 1981. MAVICA je proizvod SONY-a, a ime je dobila po svojoj tehničkoj razvijenosti. Mavica = Magnetic Video Camera. Ova kamera je magnetne impulse snimala na maloj disketi, uz pomoć 2 CCD čipa. Prvi zapisuje informacije o svetlosti, a drugi informacije o bojama. Slika koju je snimala ova kamera je bila rezolucije 720,000 px, a mogla je da zabeleži do 25 slika po traci na disketi. Disketa je imala dve strane, pa je ova kamera sa svojih 50 snimaka trčala ispred foto filma od 36 snimaka. Tehnologiju Mavike koriste i danas video rekorderi i printeri. Mavika je više ličila na kutiju za diskete, nego na fotoaparat i ona označava revoluciju digitalnih aparata, ali se ne može smatrati pravim digitalnim aparatom.
10.3. SONY Mavica Prvi pravi digitalni foto aparat je bila video kamera koja “zamrzava” kadrove, a nju je proizveo Kodak 1986. godine. Ova kamera ima prvi megapixel senzor od 1.4 milliona pixela i mogućnost snimanja fotografije A5 formata koji je pogodan za štampu. Naredne godine, Kodak izbacuje još 7 novih modela digitalnih aparata, a 1990. postaje standard za boje u digitalnoj reprodukciji. Prvi profesionalni Kodakov digitalni aparat bio je namenjen foto reporterima, a imao je 1.3 mpx. Ovo je bio Nikon F-3, a izašao je 1991. godine. Naredni modeli su XapShot, koji ima ugrađen blic, self-timer, posebne baterije. Koristi disketu i sebi prikladan softver, a ima i priključak za video rekorder. Kasnije verzije ovog aparata su kompatibilne sa Adobe Photoshopom. 1994. izlazi prvi digitalni aparat za kućnu upotrebu, Apple QuickTake 100. On se može povezati na PC, ima blic i memoriju dovoljnu za 8 slika. Velika mana ovog fotoaparat je bio njegov čudan izgled, kome se moralo prilagoditi i naučiti koristiti ga.
10.4. Apple Quick Take 100 Veliki svetski proizvođači fotoaparata, Kodak, Nikon, Toshiba, Olympus su se trudili da izdaju male aparate koji se koriste na isti način kao i analogni i zahvaljujući njima danas imamo digitalnu fotografiju na veoma visokom nivou. Korišćenje digitalnih fotoaparata Danas je digitalni aparat dostigao veliku i jednostavnu upotrebu i svakodnevni smo njegovi korisnici. U ovom delu ćemo podeliti nekoliko praktičnih saveta u vezi sa snimanjem njima. Pre svega, bitno je oslobađati mesto na kartici. Snimati i nepotrebno brisati kako bismo imali dovoljno mesta za beleženje novih kadrova. Kako bismo uštedeli na novcu, ali i kako ne bismo oštetili aparat, treba koristiti baterije koje se pune. Izbor jeftinih baterija sumnjivih proizvođača loše utiče na fotoaparat. Koristite čitač kartica. Ovako ćete brže i jednostavnije prebacivati svoje slike na kompjuter bez obzira gde se nalazite. Čitači kartica imaju USB priključak i moguće ih je postaviti na bilo koji računar. Veoma važna osobina čitača je njegova mogućnost očitavanja više različitih modela kartica.
10.5. čitač memorijskih kartica Gledajte kroz vizir, ne na lcd. Ovakvo kadriranje je daleko preciznije, a uz to manje troši baterije. Iskoristite prednosti digitalnog zapisa, snimajte više varijanti istog motiva i kasnije odaberite najbolje. Smanjite upotrebu blica. I na ovaj način smanjujete potrošnju baterija, ali stvarate i prirodnije boje na fotografiji. Uz to, blic osvetljava predmete koji se nalaze na razdaljini do oko 2-5m. Sve što se nalazi u pozadini izgleda kao crna neprirodna pozadina. Snimanje Dve osnovne stvari koje treba poznavati pri snimanju jesu žižna daljina i dužina snimanja, tj. ekspozicija. Žižna daljina je veoma bitna pri snimanju predmeta koji se nalaze na različitim daljinama, a za stvaranje efekta dubine i realnog doživljaja slike. Ona nam govori koji predmeti će biti oštri. Žižna daljina je predstavljena nizom koga čine brojevi, međusobno dobijeni množenjem sa korenom iz 2 = 1,41. Najčešći niz ovih brojeva je : 1,4 - 2 - 2,8 - 4 - 5,6 - 8 - 11 - 16 - 22 -32. Što je manji broj, blenda se više otvara u aparat ulazi više svetlosti, a broj predmeta koji će biti oštri je manji. Npr. broj 2 označava da će samo predmeti koji sa nalaze 2m ispred i iza fokusa biti oštri. Ostali će se videti kao mutni.
10.6. različite žižne daljine
Dužina snimanja ili ekspozicija takođe utiče na otvor blende, a samim tim i na osvetljenje. Veći otvor blende obezbeđuje duže snimanje, tj duže sakupljanje svetlosti. Kada dugo snimamo, aparat beleži i najmanji pokret, pa slike deluju mutnije. Niz koji označava ekspoziciju uglavnom izgleda ovako: B - 1 - 2 - 4 - 8 - 15 - 30 - 60 - 125 - 250 - 500 - 1000 - 2000 – 4000. Ovi brojevi označavaju delove sekunde, 1/2s, 1/4s...., a slovo B označava snimanje dokle god držite prst na okidaču.
10.7. duga ekspozicija Komponovanje digitalnih fotografija Pri snimanju fotografije, najbitnije je odlučiti se šta snimamo i kadrirati baš taj događaj bez mnogo detalja u njegovoj okolini. Približite se predmetu Vaše fotografije i snimajte njega, ne njegovu okolinu. Snimajući okolinu, izgubićete pojam o tome šta je predmet fotografije. Naše oko se gubi u mnoštvu predmeta. Takođe, bitno je i kakvu pozadinu motiva izaberete. Pozadina takođe ne treba da je mnogo komplikovana i upadljiva. Ona ne treba da dođe u isti plan sa motivom, a pogotovu ne treba da dominira. Pozadina je tu da nam pomogne da istaknemo motiv.
10.8. krupan kadar kao pravilno isticanje očiju
10.9. loše i dobro odabrana pozadina Kako biste snimili dobru fotografiju, bitno je uhvatiti pravi trenutak. Slobodno snimajte više varijanti istog motiva, a kasnije izaberite najbolji. Za lepu fotografiju, veoma je bitno dobro osvetljenje. Najlepše fotografije se dobijaju pod prirodnom svetlošću. „Meko” svetlo, tj. difuzno odaje posebnu notu kompoziciji. Ono umekšava ivice i deluje prirodnije i dramatičnije. Difuzno svetlo je svetlo koje raspršuje zrake, a najlakše ga je postići usmeravanjem otvorenog kišobrana ka izvoru svetlosti. Direktno svetlo baca oštre senke i postiže se uperavanjem izvora svetlosti upravno na motiv snimanja.
10.10. različita prirodna osvetljenja Najlepše su fotografije koje liče na pravi doživljaj koji se stvara u našem oku. Jedan od osnovih efekata koji stvaraju sliku približnu realnom doživljaju, jeste efekat dubine prostora, tj. zamućivanja predmeta koji stoje van fokusa. Ovaj efekat se postiže podešavanjem ekspozicije i žižne daljine.
10.11. dubina na fotografiji Međutim, mutnoća nije uvek naš prijatelj. Štaviše, češće nam je neprijatelj, a uzrok joj je nepravilno snimanje. Da bismo izbegli mutnost, pre svega, fokusirajte, izoštrite predmet koji je centar fotografije. Nemojte se pomerati, nađite sebi oslonac, prislonite fotoaparat uza zid. Koristite stativ, naročito za noćno snimanje, ali i bilo kakvo drugo snimanje sa dugom ekspozicijom. U slučaju da ne snimate dugo, smanjite otvor blende i skratite ekspoziciju. Okidač pritiskajte ravnomerno i ne dugo. Koristite samookidač aparata. Efekti pri snimanju Osnovno pravilo kompozicije je pravilo trećina. Simetrična kompozicija deluje dosadno. Poštovanjem trećina dobijamo harmoničnu kompoziciju.
10.12. simetrična i nesimaterična kompozicija
10.13. pravilo trećina Svetliji delovi deluju upadljivije i bliže. Oni su dominantni. Svetli deo može zauzeti veoma mali deo površine, ali delovaće dominantno. Dobro je postavljati sjajnije i svetlije delove tako da nisu okruženi drugim predmetime, jer tako drugi motivi neće izgubiti na svom prisustvu na fotografiji. Tople i hladne boje daju sličan efekat. Tople su nam bliže i isti motiv u toplim tonovima deluje bliže i dominantnije. Toplinu boja dočarava svetlost. Prigušena svetlost daje dramatične tople tonove, dok jaka direktna svetlost hladi tonove, pa i samu fotografiju. Boje donose simboliku, tople boje nam odaju utisak leta, vrućine, a hladne zime, mraza, kiše.
10.14. toplo i hladno osvetljenje istog motiva
|
