BAZA ZNANJA

Kurs: Print Media tehnologije

Modul: Obrada grafičkog predloška

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Digitalna štampa

Mašine za digitalnu štampu

Kod klasičnih tehnika štampe, upotreba računara u ukupnom proizvodnom procesu se završavala sa pripremom, odnosno sa izradom filma ili štamparske forme. Relativno brzo su pronađene mogućnosti da se digitalizovani podaci direktno prenose u štamparsku mašinu, što je uslovilo značajne promene na mašinama za klasične oblike štampe, kao i uvođenje mašina potpuno nove konstrukcije – mašina za digitalnu štampu.

Štampa koja podrazumeva direktnu povezanost računara iz pripreme i štamparske mašine bez posrednika često se naziva digitalna štampa. Ovaj oblik štampe je danas toliko aktuelan da skoro ne postoji ozbiljan svetski proizvodač štamparskih mašina, a da nije razvio ili nastoji da razvije mašinu za digitalnu štampu.

Slika 13.01. Izgled moderne mašine za digitalnu štampu

U okviru postojećih rešenja izdvajaju se dva tipa mašina, i to mašine kod kojih se štampanje zasniva na pritisku (kao i kod klasičnih mašina), i mašine kod kojih pritisak nije presudan za štampu. Mašine iz prve grupe nazivaju se Computer to Press, a ove druge Computer to Print ili Nonimpact printing, skraćeno MP.

Tipovi mašina za digitalnu štampu

Kod mašina Computer to Press štamparska forma se razvija direktno u mašini na cilindru štamparske forme, posle čega se sam proces štampe odvija na isti način kao i kod klasičnih mašina. Upravo zbog toga neki autori ove mašine i ne svrstavaju u mašine za digitalnu štampu. Veliki broj autora u poslednje vreme mašine tipa Computer to Press posmatra kao konvencionalne štamparske mašine koje u sebi sadrže CtP uređaj za razvijanje ploča. lako je činjenica da u radu ovih mašina i digitalne pripreme nema posrednika, primenjena tehnologija je u suštini identična kao i na bilo kojoj štamparskoj mašini za ravnu ofset štampu.

Za mašine Computer to Print ili MP karakteristično je to da se formiranje štamparske forme, tj. razdvajanje štampajućih i neštampajućih površina odvija za svaki radni ciklus, posle čega se briše i ponovo formira. Zato je i moguće da se svaki otisak razlikuje od prethodnog, shodno podacima koji definišu izgled strane koja se trenutno štampa. Štampa na mašinama Computer to Print zbog svojih dodatnih mogućnosti naziva se dinamička digitalna štampa, a štampa na mašinama Computer to Press nosi naziv statička digitalna štampa.

Primena i jednih i drugih mašina za digitalnu štampu uglavnom zavisi od kvaliteta koji se zahteva i od tiraža, što je prikazano na sledećem dijagramu:

 Slika 13.02

Mašine tipa Computer to Press

Mašine tipa Computer to Press namenjene su za tiraže manje od 5.000 otisaka, u punom koloru, kod kojih se zahteva visoki kvalitet koji pruža klasična ofset ravna štampa. Zahtevi tržišta za štampom malih tiraža u boji sastoje se u sledećem:

• direktno prenošenje podataka iz elektronske pripreme
• najkraće vreme pripreme štamparske mašine
• kvalitet otiska uporediv sa klasičnim ofsetom
• primenljivost i fleksibilnost koja se odnosi na formate, materijal za štampu i boje
• brz prelazak sa jednog na drugi radni nalog

Slika 13.03. Izgled mašine tipa Computer to Press

Zbog jednostavnog i brzog postupka razvijanja štamparske forme na samoj mašini, uz skoro idealno poklapanje pasera, mogućnosti automatskog podešavanja bojanika i uređaja za ulaganje i izlaganje, vreme pripreme mašine svedeno je na minimum. Pored kratkog pripremnog vremena, i visok stepen automatizacije učinio je da otisak u punom koloru postane daleko pristupačniji nego ranije. Korisnici sada mogu da se uklope sa cenom i lakše naruče posao u punom koloru i za nekada nezamislivo male tiraže od svega nekoliko stotina otisaka. Po nekim analizama (izvor: CAPV), u Americi u 1992. godini, narudžbine u punom koloru sa tiražom do 5.000 otisaka zauzimaju impozantnih 48 % ukupnog prometa grafičkih proizvoda, sa vrednošću od oko 35,7 milijardi američkih  dolara. Većina mašina ovog tipa primenjuje tehnologiju suve ofset ravne štampe, čime se ostvaruje veća stabilnost kvaliteta otiska tokom izrade tiraža, jer je odstranjeno vlaženje kao poremećajna funkcija, koja zahteva stalnu regulaciju rukovaoca. Razdvajanje štampajućih i neštampajućih površina zasniva se na principu da nova forma ima kao završni sloj neki od premaza koji odbijaju boju, kao što je silikon. Tokom formiranja lika laserskim zracima uklanja se silikon sa onih mesta koja bi trebalo da prime boju i tako postanu štampajuće površine. Eliminisanjem upotrebe sredstva za vlaženje znatno se doprinosi boljim radnim i ekološkim uslovima u štamparijama.

Uočeni nedostaci u radu sa mašinama Computer to Press odnose se uglavnom na relativno sužen izbor materijala za štampu, kako po format, tako i po debljini. Takođe, za sada su male mogućnosti istovremenog obavljanja doradnih postupaka u istom prolazu sa štampom, što je naročito interesantno za štampu ambalaže. Cena boja koje se primenjuju kod mašina za suvi ofset još uvek je relativno visoka. Međutim, trebalo bi imati u vidu da je razvoj ovih mašina takoreći tek počeo i da se stalno pojavljuju novi modeli koji zadržavaju sve dobre karakteristike, a ispravljaju uočene nedostatke.

Digitalne mašine tipa Computer to Print često se nazivaju marine za nemehaničku štampu ili beskontaktnu štampu. Trenutno postoji više procesa koji daju digitalan otisak i koji u stvari čine suštinu konstrukcije ovih mašina. Kao najčešći sreću se elektrofotografija i ink-jet postupak. Ideja za razvoj ovih mašina svakako je potekla od štampača koji se primenjuju u radu sa personalnim računarima. Brzina štampe je u direktnoj fukciji brzine prenošenja podataka, koja opet zavisi od strukture podataka i njihovog kodiranja. Trenutno brzina štampe zaostaje za konvencionalnim ofsetom čija brzina rada odgovara prenosu od 10-12 gigabajta u sekundi. Međutim, priprema ofset mašina za novi posao je daleko duža, što posebno dolazi do izražaja kod izrade malih tiraža, kada su digitalne mašine uslovno brže. Pored toga, osnovne prednosti u radu mašina za digitalnu štampu Computer to Print ogledaju se u sledećem:

• klasičnim ofset mašinama mogu upravljati i ostvarivati potreban kvalitet otiska
  samo kvalifikovani radnici, specijalisti za odgovarajuće mašine. Na digitalnim
  mašinama Computer to Print mogu kvalitetno da rade i priučeni radnici, zbog
  izuzetno jednostavne manipulacije, lake dijagnostike i održavanja.
• Priprema mašine za novi posao skoro da i ne postoji jer nema izrade ni filma
  ni štamparske forme, kao ni svih problema koje ovi postupci nose. Nema potrebe za probnim otiskom, kao ni početne makulature dok se ne podesi proizvodnja. Stabilnost kvaliteta otiska tokom rada je izuzetno visoka.Veoma je pogodna za štampanje malih tiraža od uslovno rečeno jednog primerka do nekoliko stotina, kako jednobojnih, tako i višebojnih.Zbog razvijenih mogućnosti prenosa digitalizovanih podataka na velike daljine, ova štampa omogućava pregled i odobravanje štampe na jednom mestu, a samu realizaciju u vidu izrade tiraža potpuno identičnog kvaliteta, na više različitih mesta, ma koliko bila medjusobno udaljena. Time se ostvaruju znatne uštede u manipulaciji velikim gomilama odštampanog materijala, kao kada bi se kompletan tiraž radio na jednom mestu.
• Broj odštampanih primeraka usklađuje se sa stvarnim trenutnim potrebama,
  jer na cenu jednog otiska ne utiče veličina tiraža. Ovakva štampa prema
  potrebi, Printing on demand, znatno smanjuje troškove vezane za skladištenje odštampanog materijala, sve dok se ne ukaže potreba da se iskoristi, kao i troškove nastale usled zastarelosti proizvoda i sl.

Svi oblici dokumenata za štampu mogu da sadrže jedan deo zajednički za sve, a drugi namenjen samo određenoj grupi korisnika, pa čak i pojedincima. Ova personalizacija štampanog materijala u jednom prolazu kroz mašinu znatno uvećava potražnju, kao i vrednost samog posla, jer pruža ogromne marketinške mogućnosti.

Veliki broj ovih mašina isporučuje se u kompletu sa dodatnim doradnim mašinama, tako da se otisci u jednom prolazu mogu sortirati, šiti žicom ili lepiti u blok i sl.

Osnovni uočeni nedostaci odnose se na kvalitet dobijenog otiska, pogotovo u punom koloru, koji još uvek zaostaje za ravnom ofset štampom. Mali je izbor materijala za štampu koji može da se primenjuje kako sa stanovišta formata, tako i debljine. Granica isplativosti kreće se oko 800 primeraka za jednobojnu štampu i oko 1.600 primeraka za višebojnu štampu; sa većim tiražima je isplativije raditi u klasičnom ofsetu.

Budućnost digitalne štampe je neosporna. Prednosti koje donose ovi postupci u velikoj meri menjaju pristup i osnovne postulate u štampi, tako da se sada poslovi postavljaju i ostvaruju na način i vreme koji su do skora bili nezamislivi. Svakako da ima jos dosta toga da se popravi i usavrši, ali to ni u kom slučaju nisu problemi koji bi degradirali sve ono pozitivno i napredno što digitalnu štampu neosporno karakteriše.

Trebalo bi istaći da se u poslednje vreme smatra da digitalna štampa tipa Computer to Print u stvari nije konkurencija ni klasičnim vidovima štampe ni štampi tipa Computer to Press. Jednostavno, ova štampa je otvorila neko novo trzište štampanog materijala koje se sve više širi i počeli su da se pojavljuju poslovi kojih ranije nije bilo. Odluke za izradu višebojnih kolor otisaka se lakše donose jer i okruženje diktira takve potrebe. Jednostavnost u rukovanju aplikativnim programima za personalne računare uslovljavaju to da je kolor štampa danas potrebna svima, od raznih autora i dizajnera, do sekretarica u običnim kancelarijama.