BAZA ZNANJA

Kurs: Internet tehnologije

Modul: Internet tehnologije

Autor:

Naziv jedinice: DSL tehnologije

Modemska veza

Modemska veza je danas najrašireniji način povezivanja. Daleko od toga da je najbolji i najbrži, ali je po ceni najpovoljniji. Brzine konekcije su vremenom rasle, da bi se danas zadržale na 33.6 Kb/s ili 56 Kb/s. Ipak, realno ostvarive brzine su daleko manje od ovih, iz više razloga kao što su kvalitet provajdera, telefonske centrale itd. U početku su ove i manje brzine zadovoljavale potrebe na Internetu, jer su se stranice obično sastojale od teksta i eventulano slika, što se pri ovim brzinama brzo učitavalo. Međutim, vremenom su zahtevi porasli, samom činjenicom da se sadržaj na Internetu mnogo promenio u smislu pojave velikog broja multimedijalnih sadržaja (filmovi, muzika i sl.). Brz razvoj Interneta uslovio je pojavu novih hardverskih rešenja.

DSL tehnologije

DSL je skup tehnologija velikih brzina, koje omogućavaju brz pristup Internetu. Digital Subscriber Line glasi pun naziv ove tehnologije, i obično ima oznaku xDSL zbog različitih verzija koje postoje. Najveća prednost DSL-a je što koristi standardne telefonske linije.

Postoji više različitih tipova DSL tehnologija. Jedan od najčešćih je ADSL (Asymmetric DSL), koji nosi naziv asimetričan, jer je brzina upload-a i download-a različita. Obično je brzina download-a reda Mb, dok se brzine upload-a kreću u vrednostima reda Kb. Ovde se pošlo od pretpostavke da će ovakav pristup zadovoljiti prosečnog korisnika, koji ima potrebu uglavnom za download-om sadržaja sa web-a. Postoje još i druga xDSL rešenja, kao što su HDSL (High DSL) i VDSL (Very high rate DSL). Verzija koja daje najbolje rezultate i koja se najviše koristi je ADSL, zbog svoje efikasnosti na većim rastojanjima. DSL do punog izražaja dolazi na poslovnom planu tj. u firmama i preduzećima, zbog manjih rastojanja, kao i zbog viših troškova instalacije.

Postavlja se pitanje kako kroz telefonsku liniju ostvariti protok od 10 Mb/s i više, kada i modemska veza stvara probleme na 50 Kb/s. Ljudski govor se prenosi u frekvencijskom opsegu od 0 do 4 KHz, što je jako malo u poređenju sa nekim drugim signalima. Same bakarne žice su tako izrađene da mogu da ostvare i veće frekvencije, tj. obezbede prenos i do više miliona Hz, a prisutne su godinama u našim domaćinstvima. Pri širini opsega od 4 KHz je nemoguće ostvariti protok veći od 50 Kb/s. Glavni krivci za to su linijski pojačivači i filteri, čijim se uklanjanjem ostvaruju mnogo veće brzine.

ADSL

Kod ove tehnologije se polazi od činjenice da većina Internet korisnika više koristi download nego upload i upravo je raspored signala, odnosno frekvencija takva da se omogući ovaj režim rada. Obično je download i do 4 puta brži nego upload. ADSL je, kao i svaki drugi DSL, distance sensitive tj. brzina konekcije opada sa povećanjem rastojanja od provajdera. Limit rastojanja korisnika od provajdera za ADSL je oko 5 km, gde se na većim daljinama gubi funkcionalnost. Iz toga logično sledi da korisnici koji su bliže provajderu imaju znatno bržu vezu od onih koji su fizički više udaljeni od provajdera.

Maksimalan downstream, koji je moguće ostvariti sa ADSL-om je 8 Mb/s na rastojanju od 2 km i upstream od 640 Kb/s. Ono što se u praksi ostvaruje je downstream od 1,5 Mb/s i upstream od 64 Kb/s. Naravno, ograničenje rastojanja za običan razgovor ne postoji, jer postoje pojačivači koji kod ADSL tehnologije ne mogu da se koriste.

Vremenom je ova tehnologija morala da se standardizuje, pa tako danas postoje dva standarda za ADSL:

• DMT (Discrete Multitone)
• CAP (Carrierless Amplitude/Phase).

Danas se mnogo više koristi DMT standard, koji je mnogo kompleksniji i složeniji za realizaciju. Prvi ADSL je bio rađen u CAP varijanti, koje je ranije korišćeno kao mnogo jednostavnije i jeftinije rešenje.

CAP standard

Kako izgleda frekvencijiski opseg CAP standarda? Opseg za govor, koji je od 0 KHz do 4 KHz i sve ono što je van tih granica ostaje neiskorišćeno. Kada se uklone filteri čitav opseg linije je moguće iskoristiti. Ova tehnologija zapravo deli opseg linije na tri jednaka dela koji su vidno razdvojeni. Za govor tu je opseg od 0 do 4 KHz, za upstream tu je opseg od 25 do 160 KHz i za downstream je opseg od 240 do 1.5 MHz. Svaki opseg je jasno podeljen u tri razdvojena kanala pa je verovatnoća interferencije između kanala veoma mala.

DMT standard

On funkcioniše tako što je kompletan opseg podeljen na 247 kanala od kojih je svaki širine 4 KHz. Ovde ne postoje razdvojeni kanali za downstream i upstream. Signali koji se propuštaju mogu da prođu kroz 247 kanala. Signali se pomeraju izmedju različitih kanala, tražeći najbolji kanal za prenos, a samo njihovo praćenje čini DMT implementaciju kompleksnijom i težom. Sa druge strane, traženje najboljeg kanala za prenos ga čini boljim i fleksibilnijim od CAP-a.

ADSL oprema

Dva najvažnija elementa opreme su DSL Transciever ili modem na strani korisnika i DSL Access Multiplexer (DSLAM) na strani provajdera. DSL transciever se često zove i DSL modem preko kojeg je moguće povezati i ostale aparate, kao npr. telefon, fax i dr. Na strani provajdera je DSLAM, koji prima konekcije od više korisnika i spaja ih u jedinstvenu i brzu Internet vezu. DSLAM je prilično fleksibilan i omogućava različite varijante DSL-a na jednom mestu.

VDSL

VDSL (Very high DSL) obezbeđuje velike brzine sa maksimumom od čak 52 Mb/s za downstream i 16 Mb/s za upstream. Cena ovako velikih brzina je rastojanje, koje je ograničeno na 1 km od provajdera. Kod ove tehnologije se koriste fiber-optički kablovi. Kod VDSL-a takođe postoje dva standarda: DMT i CAP.

Komparacija DSL tipova

U zavisnosti od performansi i ostvarivih brzina postoje sledeće varijante DSL-a:

• ADSL (Assymetric DSL) je asimetričan DSL zato što je brzina download-a mnogo veća od brzine upload-a, prema potrebama samih korisnika.
• HDSL (High bit-rate DSL) omogućava prijem i slanje podataka istom brzinom, a mana mu je što zahteva dve posebne linije pored postojeće telefonske linije i ostvaruje brzine prenosa od 1.5 Mb/s.
• SDSL (Symmetric DSL) je sličan HDSL, šalje i prima podatke istom brzinom, i zahteva postojanje jedne posebne telefonske linije pored postojeće.
• MSDSL (Multirate Symmetric DSL) je varijanta simetrične DSL veze sa mogućnošću izbora više različitih brzina, koje obezbeđuje provajder prema ceni servisa.
• VDSL (Very high bit-rate DSL) je najbrža veza, ali ostvariva samo na jako malim rastojanjima, i takođe je asimetrična.
• RADSL (Rate Adaptive DSL) je varijacija ADSL-a, koja omogućava podešavanje brzine konekcije u zavisnosti od rastojanja i kvaliteta veze.

Prednosti i mane DSL tehnologije

Što se tiče prednosti DSL tehnologije to je mogućnost paralelnog korišćenja Interneta i vođenje razgovora. Zatim, nudi mnogo veće brzine u odnosu na standardnu modemsku vezu, uz postojeće telefonske linije. Potreban modem obezbeđuje provajder DSL usluge. Sa druge strane, nedostaci ove tehnologije su: slaba veza na većim rastojanjima od provajdera, mnogo veći download nego upload podataka i na kraju kao najveća mana veoma visoka cena koja uslovljava širu dostupnost.