BAZA ZNANJA

Kurs: - Finansijski menadžment

Modul: Finansijska tržišta i finansiranje preduzeća na njima

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Berze

Pojam i vrste berzi

Berza je samostalna i specifična finansijska institucija. Na berzi se ostvaruje kupoprodaja vlasničkih i dužničkih hartija od vrednosti. Definiše se kao organizovani prostor u fizičkom i poslovnom smislu na kom se, po strogo utvrđenim pravilima, trguje hartijama od vrednosti, novcem i devizama. Berze u promet ne unose svoje hartije od vrednosti, niti same kupuju hartije od vrednosti. Predmet trgovine ne mora biti na mestu na kome se trguje.

Izvorni vlasnici finansijske štednje ne učestvuju u radu berze pošto na njima nema primarne, već samo sekundarne kupoprodaje finansijskih instrumenata, a takođe ne učestvuju ni krajnji korisnici finansijske štednje jer umesto njih finansijske instrumente kupuju i prodaju berzanski posrednici i banke.

Berze su obavezne da u svom poslovanju obezbede zakonito obavljanje trgovine, zaštitu interesa učesnika, poštovanje pravila ponašanja učesnika i informacije za javnost u svim oblastima koje su značajne za učesnike u radu berze. Organizovane su po sistemu koncentričnih krugova čiji je centar sama berza sa njavišim stepenom ovlašćenja, prvi krug su ovlašćeni posrednici koji jedini imaju pravo da zaključuju poslove na berzi, a drugi to čine preko njih. Svaki sledeći krug ima manja ovlašćenja.

Učesnici berze

Berze se najčešće pravno organizuju kao akcionarska društva, a organi berze su skupština, upravni i nadzorni odbor i direktor. Član berze može biti samo pravno lice koje je registrovano kao berzanski posrednik i ispunjava uslove iz statuta berze.

Učesnici berze po propisima većine zemalja centralne i istočne Evrope su:

• registrovani brokeri
• lica zaposlena na neodređeno vreme
• posetioci berze

Nepostojanje berze na nekom tržištu ukazuje na činjenicu da je to tržište nesigurno, a ako je berza prisutna ukazuje na sigurnost.

Vrste berze

Berze mogu biti:

• robne gde se trguje robom i uslugama: kafa, nafta, obojeni metali, pamuk, šećer i usluge kao što su transportne
• finansijske koje se dele na univerzalne i specijalizovane berze

Univerzalne berze su one na kojima se trguje hartijama od vrednosti, ali nije isključeno trgovanje kratkoročnim hartijama, novcem ili devizama. Na specijalizovanim berzama se trguje samo određenim berzanskim materijalima poput dugoročnih hartija od vrednosti, berzi zlata, berzi deviza i plemenitih metala.

Berzansko poslovanje

Pod berzanskim poslovanjem se podrazumeva registracija tržišnog materijala kojim se trguje na berzi, utvrđivanje kamatnih stopa, kurseva, odnosno cena tržišnog materijala, izvršavanje obaveza učesnika po završenim poslovima i javno objavljivanje podataka o poslovanju na berzi.

Na finansijskoj berzi se može trgovati žiralnim novcem, čekovima, devizama, kratkoročnim hartijama od vrednosti, zlatom i drugim  plemenitim metalima. Hartije od vrednosti koje glase na stranu valutu su dugoročne hartije od vrednosti. Na robnoj berzi se može trgovati robom i finansijskim derivatima. Tržišnim materijalom može se trgovati na berzi i van berze.

Berzanskim aktima uređuju se način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta.

Berza je u obavezi da organizuje informacioni sistem preko koga se javnost obaveštava o:

• obimu ponude i tražnje
• obimu zaključenih poslova
• početnoj, srednjoj i zaključnoj ceni
• kotacijama na berzi
• tržišnom materijalu kojim se trguje i druge podatke

Berzanska trgovina

Berzanska trgovina obuhvata sve ugovore o prodaji tržišnog materijala kojim se trguje na berzi koji su zaključeni između brokera berze.
 
Regulisana vanberzanska trgovina se sastoji iz ugovora van berze, između nezavisnih brokera, i brokera članova berze, a pod uslovima koji važe za berzansku trgovinu. Slobodna vanberzanska trgovina je trgovina koja se obavlja van uslova koji važe za berzansku trgovinu. U njoj mogu učestvovati i neregistrovani slobodni brokeri.

Promptnom trgovinom smatra se izvršenje kupoprodajnih obaveza odmah ili najkasnije za 5 dana a terminskom trgovinom ukoliko je ovaj rok duži od 5 dana.

Organizacija berze

Berzanskim aktima i pravilnikom o radu berze uređuje se način i uslovi trgovine, trgovački standardi i trgovačka dokumenta. Brokeri berze vode berzanski dnevnik, objavljuju berzansku cenu tržišnih materijala i posreduju u zaključivanju ugovora o prodaji između brokera članova berze. Berzanski kontrolor kontroliše rad i ponašanje učesnika na berzi, a naročito izvršavanje njihovih obaveza.

Berzanski ciklus

Berzanski ciklus se sastoji iz 3 faze:

Prva faza se odvija van berze. Uspostavlja se odnos između investitora i berzanskog posrednika i to otvaranjem računa hartija od vrednosti i računa novčanih sredstava investitora kod posrednika, kao i davanjem naloga za kupovinu ili prodaju određenog finansijskog instrumenta. U prošlosti je berzanska trgovina podrazumevala njihov neposredan odnos, dok se danas većina poslova obavlja uz pomoć savremenih sredstava komunikacije.

U drugoj fazi dolazi do realizacije naloga odnosno do kupovine ili prodaje finansijskih instrumenata i utvrđivanja njihove cene. Finansijski instrument kojim se trguje na berzi mora biti primljen na berzu, a ovaj prijem se naziva listing. Formiranje cene se naziva kotacija. Kotacija akcija na berzi znači da je određeno preduzeće dobilo odobrenje da svoje akcije plasira kao preduzeće na listingu čime prikuplja dodatni kapital. Sučeljavanje ponude i tražnje za određenim finansijskim instrumentom realizuje se na berzi, odnosno na skupu predstavnika članova berze. Trgovina dugoročnim finansijskim instrumentima koji nisu prijavljeni u listing na berzi zato što emitenti ne ispunjavaju kriterijume berze ili ne žele kotaciju, vrši se na šalterskom tržištu kojeg čini mreža dilera i brokera koji su povezani komunikacijskim linijama.

U trećoj fazi se vrši obračun i plaćanje određene kupovine ili prodaje kao i prenos vlasništva hartija od vrednosti i novčanih sredstava na odgovarajuće račune kod berzanskih posrednika. U njoj se vrše razne knjigovodstvene operacije različitog stepena automatizacije, a krajnji rezultat je registracija transfera vlasništva. U savremenim uslovima postoje posebne institucije koje vrše obračun i izvršenje transakcija i one se nazivaju klirinške i depo institucije. One se koriste prednostima saldiranja međusobnih obaveza učesnika u trgovini što ih čini efikasnijim i jeftinijim. Depo institucije drže u depou hartije od vrednosti.

Berzanske operacije

Berzanske operacije mogu biti raznovrsne i njima se postižu različiti ciljevi. Cene finansijskih instrumenata kao i kretanje cena su jako bitne za investitore. Predviđanja tržišnih kretanja mogu omogućiti ostvarenje veće dobiti. Špekulacija postoji kada investitor preduzima veći rizik investiranjem u neki finansijski instrument za koji pretpostavlja da će mu doneti prinos veći od tržišnog. Špekulant koristi razlike u ceni istog finansijskog instrumenta u različitim vremenskim periodima što ne predstavlja manipulaciju tržišta. Kod arbitraže ne postoji rizik jer je to korišćenje razlike radi sticanja profita, a koja postoji na 2 različita tržista. Manipulacije na berzi su propisima zabranjene, a to su transakcije investitora ili berzanskih posrednika koje imaju za cilj neposredan uticaj na ponudu i tražnju ili cenu finansijskih instrumenta, nasuprot delovanja zakona finansijskog tržišta. Kretanja na berzi ispoljavaju se kroz posebne cikluse pada i rasta cena. Posledice ovih kretanja su visoki gubici investitora pošto akcije koje poseduje akcionar u trenutku sloma postaju bezvredni papiri.

 
Berzanski posrednici

Obi posrednici se moraju registrovati kod nadležnih državnih organa, to jest moraju imati dozvolu za rad. Berze propisuju uslove rada za članove berze. Berzanski posrednici mogu biti banke, osiguravajuća društva, ako dobiju saglasnost centralne banke, investicioni fondovi i drugi berzanski posrednici brokerskog i dilerskog načina trgovine koji se osnivaju u skladu sa zakonom. Berzanski posrednici mogu biti specijalizovani za trgovinu jednom vrstom tržišnog materijala.