Kurs: - Računarske mreže

Modul: Računarske mreže - napredni koncepti

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Analiza iskorišćenosti mreže

Analiza iskorišćenosti mreže

Uvod

Računarske mreže su velika i složena okruženja i teško je predvideti ponašanje jednog takvog sistema. Zato je potrebno definisati etalone, odnosno standarde, u odnosu na koje ćemo porediti stanje naše mreže, da bi uopšte znali kako mreža radi: dobro ili loše, i šta je, uopšte, dobar, a šta loš rad mreže. Moramo imati i alate kojima ćemo meriti odstupanja u odnosu na definisane etalone. Pravilo je da uvek prvo treba definisati, a potom i održavati, standardno ponašanje mreže.

Analiza protokola

Etaloni definišu karakteristike mrežnih performansi prilikom normalnog rada. Na primer: mrežne performanse u najprometnijem delu dana će odstupati od onih utvrđenih etalonima. Prema tome, poželjno je da se podaci prate na dužem vremenskom intervalu. Naravno, da bi uopšte nešto mogli da radimo na temu analize protokola, potrebni su nam odgovarajući alati.

Alati

Najpoznatiji alat za nadgledanje mreže jeste analizator protokola. Postavlja se pitanje koje sve podatke možemo dobiti korišćenjem analizatora protokola. Analizatori, po default-u, prikupljaju veliki broj podataka, pa moramo znati koji podaci su od interesa za analizu rada mreže.

Iskorišćenost mreže

Iskorišćenost mreže ili jutilajzejšn predstavlja broj bitova koji putuje mrežom podeljen sa ukupnim brojem bitova koji mreža može da podnese. Prvi broj, ili brojilac u ovom izrazu, obično zovemo  protok ili truput, a drugi broj ili imenilac obično zovemo propusni opseg ili bendvid.

Formula

Na slajdu možete videti formulu za iskorišćenost mreže. To je dakle odnos protoka i propusnog opsega izražen u procentima. Na primer, ako mreža ima propusni opseg od 100Mb/s, a trenutni protok je 50Mb/s, onda je iskorišćenost mreže 50%, ili drugačije,  iskorišćeno je 50% mrežnog opsega. Ovo bi bilo prihvatljivo za tokenring mrežu, ali bi bilo isuviše veliko za Ethernet mrežu, primera radi.

Značaj iskorišćenosti

Podaci o iskorišćenosti predstavljaju veoma važne podatke. Recimo, ako suviše podataka putuje mrežom, onda to znači da je ta mreža zasićena i da dolazi do oštećenja podataka. Iskorišćenost izražavamo kao minimalnu, srednju i maksimalnu.

Iskorišćenost i arhitektura

Procenti iskorišćenosti se razlikuju u zavisnosti od primenjene mrežne arhitekture. Ako je prosečna iskorišćenost Ethernet mreže 30% trebalo bi je izdeliti. S druge strane, tokenring arhitektura podnosi iskorišćenja 65 do 75% pre deljenja. Neki analizatori omogućavaju da sagledate koji protokol koliko iskorišćava mrežu, odnosno, koji protokol guši mrežu.

Provera iskorišćenosti

Za proveru iskorišćenosti mreže, potreban nam je odgovarajući alat, recimo, Observer Suite. U njemu postoji opcija Utilization History sa ažuriranjem prikaza na svakih 30 sekundi i mogućnost pamćenja prikupljenih podatak u fajl ili brisanja istih. Za ilustraciju, pogledajte sliku na sledećem slajdu.

Iskorišćenost - primer

Na slajdu možete videti kako izgleda Observer Suite i njegova opcija Utilization History, čisto da imate uvid u izgled alata.

Provera efikasnosti

Za provera efikasnosti mreže služi nam opcija Test Efficiency History. Ovo je koristan alat za proveru efikasnosti pre i posle izmene mreže, u smislu da možete uporediti performanse pre i posle izmene. Na primer, ako se efikasnost smanji posle neke izmene, da ustanovite zbog čega. Testiranje se obavlja na svakih 10 sekundi, a sam test se sastoji od slanja određenog broja paketa.

Provera efikasnosti - primer

Na slici vidite alat Test Efficiency History, iz paketa Observer Suite.Smatra se da je efikasnost trenutna mogućnost prenosa podataka u lokalnoj mreži.

Propusna moć

Paketima se meri propusna moć lokalne mreže, a rezultati se prikazuju u Mb/s. Sam program Efficiency History generiše određeni mrežni protok, koji je dovoljno mali da nema značajnijeg uticaja na opšte mrežne performanse.

Uzorci prenosa

Analiziranjem uzoraka prenosa u mreži, administrator dobija dodatne ključne informacije. Na ovaj način se otkrivaju segmenti, i to posebno radne stanice, koji proizvode prevelik prenos, i samim tim, izazivaju ukupne loše performanse.

Primer

Na primer: ako dve radne stanice zagušuju isti mrežni segment, onda ih treba podeliti na dva segmenta. Mrežni prenos treba analizirati na osnovu broja okvira, i njihove prosečne dužine, da bi utvrdili vrstu podataka koji se prenose mrežom.

Analiza

Na primer, kraći okviri najčešće ukazuju na veliki broj upita bazama podataka, dok duži okviri znače prenos fajlova kroz mrežu.