BAZA ZNANJA

Kurs: - Računovodstvo

Modul: Uvod

Autor: Goran Mitić

Naziv jedinice: Računi (konta) i knjiženja

U ovoj nastavnoj jedinici ćemo se upoznati sa samim pojmom, vrstama i oblicima konta odnosno računa, kontima stanja i kontima uspeha.

Pojam, vrste i oblici konta

U računovodstvu se poslovne promene obuhvataju knjiženjem na kontima ili računima. Reč konto je italijanskog porekla i znači račun. Konta su šeme ili tabele na kojima se beleže promene stanja, povećanja i smanjenja pojedinih delova sredstava i izvora sredstava. Zato se za svaki oblik sredstava i izvora otvara poseban račun - konto. Svaki konto mora imati naziv. Na kontima se prati stanje i promene na sredstvima i izvorima, i u tom smislu, povećanja ili smanjenja.

Zavisno od oblika, tj. od broja i rasporeda kolona, mogu se razlikovati sledeći oblici konta:

• stepenasti oblik konta
• konto po foliju
• konto po pagini

Stepenasti oblik konta se ređe upotrebljava, jer ne daje podatke o prometu, zahteva više vremena pri izračunavanju i postoji velika mogućnost greške.

 Tabela 1. Stepenasti oblik konta

Konto po foliju - dvostrani konto ima dve naspramne strane duguje i potražuje. Ovaj oblik konta je vrlo pregledan, male su mogućnosti greške, ali se retko koristi jer je neekonomičan.

 Tabela 2. Konto po foliju

Konto po pagini - jednostrani konto ima jednu stranu na kojoj se beleže sve promene. Reč pagina na italijanskom označava stranu.

Tabela 3. Konto po pagini

U nastavi se najčešće koristi konto u obliku slova T, najviše radi uštede.

U evidenciji pri knjiženju na kontima se upotrebljavaju različiti terimini kao:

• ulaz - izlaz
• primanje - izdavanje
• duguje - potražuje
• primitak - izdatak
• zaduženje – odobrenje

Konta stanja

Bilans nije u stanju da pruži podatke o ukupnosti smanjenja i povećanja stanja. Konto, za razliku od bilansa, ima dve strane sa neograničenim brojem redova za upisivanje svih promena.

Svaki konto počinje upisivanjem početnog stanja koji se unosi na odgovarajuću stranu. Na istu stranu se knjiže sva povećanja dok se na suprotnoj strani knjiže sva smanjenja i saldo za izravnanje.

Da bi svaki konto pružio podatke o stanju i kretanju, neophodno je da on bude:

• homogen - konto je homogen samo u slučaju ako su u njemu proknjižene samo one promene koje se na njega odnose i
• integralan - ako su na njemu proknjižene sve promene koje se na njega odnose.

%%%%%PITANJE_36539%%%%% 

Ukoliko istovremeno nisu do izražaja došla oba ova momenta, konto neće pokazivati tačno stanje, odnosno saldo.

Nehomogenost jednog konta doći će do izražaja ako se na njemu proknjiži neki iznos koji se inače odnosi na neki drugi konto.

Homogenost i integralnost predstavljaju osnovne karakteristike svakog konta. Pravila knjiženja na aktivnim i pasivnim kontima su različita, tj. suprotna.
 

Šta ovo znači?

Pretpostavimo da smo radnici u blagajni.

1. Došli smo na posao i u blagajni zatekli 8.000,00 dinara. To je početno stanje. S obzirom na to da je blagajna konto stanja aktive, ovaj iznos ćemo knjižiti na strani duguje.
2. Došao je N. N. i platio 500,00 dinara članarinu. Ova promena utiče na povećanje novca u blagajni, pa će se i ovih 500,00 din knjižiti, prema pravilima knjiženja na stranu duguje.
3. Blagajnik je morao da plati fotokopiranje 250,00 din. Ova promena utiče na smanjenje novca u blagajni i knjižiće se na stranu potražuje.

Kako to izgleda na kontu?

Koliko sada ima novca u blagajni? 

Tabela 4. Saldo konta

Ovo stanje se naziva SALDO KONTA.

Kako se bilans raščlanjuje na konta?

Tabela 5. Bilans stanja

GLAVNA KNJIGA
 

Ovim postupkom smo iz bilansa prepisali u glavnu knjigu sve pozicije i za svaki konto smo upisali početno stanje pod rednim brojem 0. Početno stanje se nalazi na onoj strani konta na kojoj se strani bilansa nalazi taj konto.

Konta uspeha

Konta uspeha služe za evidenciju prihoda i rashoda. Takođe se koriste konta u obliku slova T sa stranama duguje i potražuje.

%%%%%PITANJE_36540%%%%%

S obzirom na to da prihodi i rashodi direktno utiču na kapital preduzeća u smislu da prihodi povećavaju, a rashodi smanjuju kapital, možemo reći da su prihodi i rashodi podračuni kapitala iz bilansa stanja. Kako je kapital pasivan konto, tj. na levoj strani mu je smanjenje a na desnoj povećanje, tako se analogijom dobijaju pravila knjiženja na kontima stanja.