BAZA ZNANJA

Kurs: Softverski dizajn

Modul: Notacije crne kutije (Black box)

Autor: Test Instruktor

Naziv jedinice: Džeksonov strukturni dijagram (The Jackson Structure Diagram)

U ovoj lekciji obrađivaćemo:

• Džeksonov strukturni dijagram (The Jackson Structure Diagram)
• Forma strukturnog dijagrama
• Gledišta koje pruža strukturni dijagram

Džeksonov strukturni dijagram na prvi pogled je sličan strukturnom grafikonu (eng. Structure Chart), međutim opisuje vrlo različit skup atributa, i obavlja vrlo različit skup uloga^[1]. U osnovi bavi se opisom sekvencijalne strukture, u odnosu na tri klasične strukturne forme:

• niz
• selekcija
• iteracija

Na više načina, ovo je jedna posebno apstraktna notacija, s obzirom da jasno opisuje sekvencijalnu strukturu, bez posebnog tumačenja koje pretpostavlja tip entiteta koje forma opisuje. Šta više, može se koristiti za opisivanje formi struktura podataka (gledište modelovanja podataka), redosled akcija programa (funkcionalno gledište), ili redosleda stanja koje bi mogle nastati za neku formu objekta (pogled ponašanja).

Ova osobina je jedinstvena za ovu notaciju, sve druge notacije su posebno vezane za konkretno gledište, i generalno su takođe povezane sa određenom formom dizajna entiteta. Izuzetak u nekom smislu je ERD.

U nastavku teksta će se razmatrati notacija ove forme i primeri njenog korišćenja.

Forma strukturnog dijagrama

Strukturni dijagram koristi formu stabla, konstruisan je iz skupa blokova i lukova. Svaki skup blokova potomka pruža objašnjenje opisa sadržanog u bloku roditelja, te je stoga puni opis potpunog redosleda opisan u najnižem bloku svake grane. U tom smislu, nadređeni blokovi predstavljaju apstrakciju nižih blokova.

Osnovna notacija je vrlo jednostavna, a zasnovana je na tri forme blokova:

1. Jednostavan blok označava komponente sekvence, pa je tako na slici 1(a) operacija spremanja čaja opisana kao niz akcija,
2. Blok sa krugom u gornjem desnom uglu označava selekciju iz izbora, pa je slika 1(b) prethodnog opisa spremanja čaja sada proširena da uključi mogućnost korišćenja kineskog ili indijskog čaja
3. Blok sa zvezdicom u gornjem desnom uglu označava iteraciju, tako da je opis na slici 1(c) dalje proširen, uključivanjem mogućnosti dodavanja većeg broja kašičica čaja. 

Slika 1. Džeksonov strukturni dijagram koji opisuje operaciju pravljenja čaja.  Jednostavna sekvenca akcija (a), dodavanje selekcije (b) i dodavanja iteracije i selekcije (c)

Postoji niz pravila koji se koriste pri projektovanju ovih dijagrama, ali najvažnije pravilo je: "forme se ne mogu mešati sa sekvencom". Primena ovog pravila pokazuje da je Slika 2(a) netačna. Da bi se to ispravilo, potrebno je dodati dodatnu apstrakciju bloka "carriage" iznad iteracionog bloka, kao što je prikazano na slici 2(b), sa ciljem da se zadrži prvi stepen apstrakcije kao čista sekvenca.

Slika 2. Primer netačnog strukturnog dijagrama. (a) Sekvenca i iteracija su pogrešno postavljene na istom nivou; (b) Rešenje dodavanjem daljeg nivoa apstrakcije u opis

Gledišta koje pruža strukturni dijagram

Kao što je već navedeno, strukturni dijagram se može upotrebiti za sagledavanje modelovanja podataka kada se koristi za opis sekvencijalne strukture podataka objekata. Oni se takođe mogu koristiti za opis gledišta koja imaju elemente funkcionalnog i stanja ponašanja, tj. kada se koriste za opisivanje rada programa ili entiteta. Konkretno, oni pružaju mnogo više apstraktne forme sekvencijalnog opisa, u odnosu na one koje se mogu dobiti kroz npr. pseudocode.

Slika 3. pokazuje primer strukture podataka opisane na ovakav način. U ovom slučaju, struktura podataka je fizička, kao i dijagram koji se koristi za opisivanje
strukture jednog knjige.

Slika 3. Džeksonov strukturni dijagram koji opisuje statički objekat, strukturu jedne knjige

Više konvencionalni primer programerske strukture podataka je prikazan na slici 4, gde je jedan jednostavan fajl teksta opisuje pomoću ove forme.

Slika 4. Džeksonov strukturni dijagram koji opisuje jednostavan fajl koji sadrži tekst

Na slici 5. je dat primer forme koja se koristi za opis dinamičke forme programa. U ovom primeru, zadatak programa je odštampati stranicu mesečnog izveštaja banke. Jasno je da je usko povezan sa pojavljivanjem izveštaja na samoj stranici.

Slika 5. Džeksonov strukturni dijagram koji opisuje akcije programa; štampanje bankarskog izveštaja

Korišćenje strukturnog dijagrama

Kao što je već navedeno, ova forma je široko prisutna. Koristi se za opisivanje strukture ulaznih i izlaznih tokova podataka. U dva dizajn metoda, JSD i SSADM^[2], se koristi za opisivanje evolucije entiteta sa vremenom. Naslov ove forme može varirati, ali notacija je uglavnom ista. Oblici ove forme mogu se sresti često u literaturi i naći opisani na više načina, a na ovom mestu neće se detaljnije ulaziti u razmatranje.

Reference:

1. Cameron J.R. (1988), JSP and JSD: The Jackson Approach to Software Development, 2nd edn., IEEE Computer Society Press
2. Longworth G. (1992), Introducing SSADM Version 4. Blackwell
3. David Budgen, Software design, Addison Wesley, 2003