BAZA ZNANJA
|
Kurs: - ECDL IT Materijali vezani uz ovu lekciju: - Test centralna procesorska jedinica - Centralna procesorska jedinica (PDF dokument) Centralna procesorska jedinica Kućište Svi glavni delovi računara se nalaze u kućištu. Kućište je kutija, napravljena od čelika, aluminijuma ili plastike, u koju se fiksiraju matična ploča sa procesorom i memorijom i hard diskovi. Izrađuju se u nekoliko oblika i veličina: uspravna (tower; postoje mini-tower, midi-tower i full-size tower kućišta), položena (desktop) i kućišta sa ugrađenim monitorom (slim desktop). Kućište najčešće već sadrži jedinicu za napajanje, koja predstavlja izvor električne energije ostalih delova računara (transformiše 220 V iz električne mreže, u manje napone potrebne uređajima).
Matična ploča U kućište se najpre ugrađuje matična ploča (motherboard). Postoje razni formati matičnih ploča, a trenutno najpopularniji je ATX (Advanced Technology EXtended). Najvazniji uređaji na matičnoj ploči su procesor i radna memorija. Pored njih, na ploči se nalaze i razni čipovi, interisana kola, kontroleri, priključci – slotovi i portovi, itd. Uređaji kao što su zvučna, grafička, TV-katrica i modem se na matičnu ploču povezuju preko slotova, a preko portova kojima se može pristupiti sa zadnje strane kućišta povezuju se miš, tastatura, štampač, monitor, itd.
Komunikacija između elemenata računarskog sistema se odvija preko magistrala (buss) koje su deo deo matične ploče. Postoje adresna (ABuss), magistrala podataka (DBuss) i magistrala kontrolnih signala (CBuss). Naproznatiji proizvođači matičnih ploča su ASUS, ABIT, Gigabyte, MSI, Intel. Procesor Centralna procesorska jedinica (Central Processing Unit, CPU) je jedan od glavnih delova računara. Centralna procesorska jedinica izršava naredbe i obrađuje podatke, i možemo je nazvati “mozgom” računara. CPU je sastavljena od integrisanih kola, često samo jednog, i naziva se još i mikroprocesorom, ili samo procesorom. Procesor se na matičnu ploču povezuje pomoću ležišta koja se nazivaju soketi (socket). U obradi podataka pored procesora učestvuje i skup čipova koji se nalazi na matičnoj ploči, koji se naziva čip-set.
Slika 3. Procesor Osnovna karakteristika procesora je njegova brzina rada, tj. brzina kojom izvršava operacije, stavka koja bitno utiče na ukupnu brzinu rada računara. Brzina procesora se izražava u hercima (Hz). Herc je osnovna jedinica, ali je veoma mala za današnje procesore, pa se češće koriste jedinice kiloherc (1 KHz = 1.000 Hz), megaherc (1 MHz = 1.000 KHz = 1.000.000 Hz) i gigaherc (1 GHz = 1.000 MHz = 1.000.000 KHz = 1.000.000.000 Hz). Ako imamo procesor brzine 1GHz, to znači da on može izvrši milijardu računskih operacija u samo jednoj sekundi. Sve ostale komponente sistema rade mnogo sporije od procesora. Današnji procesori imaju brzine veće od 4GHz. Računar može sadržati i više procesora. To su multiprocesorski računari. Dva glavna proizvođača procesora u svetu su Intel i AMD. Svaki od ovih proizvođača proizvodi procesore različitih karakteristika, namenjene korisnicima sa različitim potrebama. Najpoznatija familija procesora kompanije Intel je Pentium. Prvi Pentium procesor se pojavio 1993. godine. Sledili su Pentium Pro, Pentium II, Pentium III i Pentium 4, Pentium D, kao i Celeron procesori, malo lošijih karakteristika. Celeron familija procesora je bila odgovor na AMD-ove procesore koji su imali mnogo povoljniji odnos kvalitet-cena. Poznati procesori marke AMD su AMD K5, K6, Athlon, Duron, Sempron, Opteron.
Kuler Zbog velikog broja tranzistora od kojih se sastoji i koji su napakovani na malom prostoru, svaki procesor se brzo zagreva i neophodno mu je hlađenje da ne bi pregoreo. Zbog toga na svakom procesoru postoji kuler (hladnjak, cooler). Kuler je metalna rešetka napravljena od aluminijuma ili bakra, koja dobro apsorbuje toplotu. Kuleri postoje i na nekim drugim elementima koji se lako zagrevaju, kao što su čip-set i grafička karta. Kuler procesora na sebi ima i plastični ventilator, koji dodatno pospešuje cirkulaciju vazduha i hlađenje.
Slika 4. Kuler
|
